Ono što je primetila ova nastavnica je da danas mame i tate mnogo češće i rađe se obraćaju raznim neproverenim stručnjacima i primenjuju njihove savete o vaspitanju i nezi dece, a sve ređe se vode iskustvom svojih roditelja i porodice, kako prenosi Businessinsider.
“Prošlo je dosta vremena otkako sam čula roditelje u mojoj školi da se pozivaju na bilo kakvu mudrost svojih roditelja. Koliko mogu da primetim, oni češće izbegavaju savete svojih porodica kao zastarele. Važno je napomenuti da ne mislim na slučajeve u kojima roditelji pokušavaju da prekinu krug zlostavljanja, to su porodice koje jednostavno žele da budu bolje nego što su njihovi već dovoljno dobri roditelji učinili za njih.
Iako nisu „stručni“, saveti porodice ili prijatelja nude nešto nematerijalno i potcenjeno: prirodno dolazi iz mesta od interesa i za roditelje i za dete. Ovo se razlikuje od stručnjaka za roditeljstvo koji imaju tendenciju da se fokusiraju isključivo na ono što je idealno za dete, bez obzira na cenu koja težnja ka takvom idealu može da se nosi za roditelja koji je već iscrpljen.
Na primer, kada stručnjak za roditeljstvo objavi kolumnu sa detaljima o tome kako da ublažite bes mališana, ona možda sedi u veselo osvetljenom, čistom prostoru bez pozadinske buke. Njen nervni sistem je regulisan i izgleda odmorno. Ali kada roditelj pokuša da izvrši isti pristup u kući koja izgleda kao da je upravo bobma pala, epizoda „Patrolnih šapa“ trešti u pozadini, sa četiri sata svog isprekidanog noćnog sna, sve vreme znajući da ručak gori na šporetu, malo je teže spustiti se na nivo u visinu očiju sa svojim mališanom koji vrišti i potvrditi njegova preplavljujuća osećanja.”
Stručnjacima za roditeljstvo nedostaje kontekst u kojem se mi danas bavimo roditeljstvom
“Izazov je u tome što kada roditelji pokušavaju da repliciraju tehnike i pristupe koje su dali stručnjaci koji daju savete bez svesti o kontekstu u kojem se ti odrasli nalaze. Možda pokušavaju da ih primene bez uspeha, a istovremeno možemo imati roditelje koji ponavljaju dobronamerne scenarije i proaktivno vaspitavaju dete ovim vrlo zahtevnim tehnikama u trenucima kada bi zdrave granice, čin samoodržanja ili čak spasavanje ručka, mogli biti daleko opravdaniji.
Kako roditelji sa sve većim naporima nastoje da poboljšaju nedostatke prethodnih generacija obraćajući se stručnjacima, ne samo da polako ali sigurno odvajamo praksu vaspitanja dece od praktične, međugeneracijske mudrosti, možda nenamerno udaljavamo naše roditelje od poverenja od svoje racionalnost.
Nedavno sam se povezala sa Kejti Hil, kliničkim psihologom sa sedištem u Velikoj Britaniji koja se specijalizovala za roditeljsko sagorevanje, da bih je upoznala sa ovim fenomenom. Ona primećuje da „sadržaj koji roditelji preuzimaju na društvenim mrežama često nema nijansu i može biti prilično dogmatičan, tako da roditelji mogu osetiti mnogo stida i iscrpljenosti pokušavajući da se pridržavaju nerealnog standarda takozvanog 'savršenog' roditeljstva.”
Dobijamo savete od ljudi koje nikada nismo sreli
U prošlim danima, kada je selo bilo netaknuto, porodice su dobijale ne samo savete i informacije, već i uvid i praktičnu podršku od ljudi kojima je bilo stalo do cele porodice. Danas roditelji traže savet od ljudi koje nikada nisu sreli, verovatno nikada i neće sresti, i koji mogu da zarade novac od roditeljskog straha, neizvesnosti i sumnje.
“U svetu prodaje i marketinga te tri reči, strah, neizvesnost i sumnja, idu zajedno. Roditelji imaju strahova, posebno što se tiče dobrobiti njihove dece i njihovih sopstvenih sposobnosti kao roditelja. Dok članovi porodice ili bliski prijatelji mogu pokušati da ublaže strepnje, neki nesavesni stručnjaci za roditeljstvo mogu pokušati da to iskoriste.
Imajući ovo na umu, možda bi bilo dobro da prihvatimo stručne roditeljske savete na način na koji treba da prihvatimo sve savete, sa rezervom i zdravom dozom skepticizma u pogledu motivacije osobe koja to daje. I možda bismo mogli da počnemo da se češće okrećemo ljudima u našim životima čija je jedina želja da vide nas i našu decu srećne. A kada stignemo tamo gde svaki roditelj želi, setimo se pravila broj roditeljstva: nikada ne čini srećnu bebu srećnijom. Šanse su da ste dovoljno dobar roditelj takav kakav jeste, a ako želite moje stručno mišljenje, to je više nego dovoljno.”
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO