Tantrumi, odnosno napadi besa se kreću od vikanja i plača do vriska, udaranja, valjanja po podu i zacenjivanja. Podjednako su česti kod dečaka i devojčica i obično se dešavaju između 1 i 3 godine. Neka deca često imaju napade besa, a druga retko. Tantrumi su normalan deo razvoja deteta, jer na taj način deca pokazuju da su uznemirena ili frustrirana.
Tantrumi se mogu desiti kada su deca umorna, gladna ili im je neprijatno. Tajkođe, deca mogu doživeti tantrum jer ne mogu da imaju nešto što žele (poput igračke ili slatkiša) ili ne mogu da nateraju nekoga da radi ono što žele (na primer da nateraju roditelja da odmah obrate pažnju na njih ili da nateraju brata ili sestru da ostave tablet). Učenje da se nosi sa frustracijom je veština koju deca stiču tokom vremena.
Ovakvi napadi besa su česti tokom druge godine života, kada se razvijaju jezičke veštine. Pošto mališani ne mogu uvek da kažu šta žele ili im treba, i zato što su reči koje opisuju osećanja komplikovanije i kasnije se razvijaju, frustrirajuće iskustvo može izazvati bes. Kako se jezičke veštine poboljšavaju, napadi besa se smanjuju.
Šta roditelj treba da kaže detetu kada doživljava tantrum? Mnoge mame i tate pokušavaju da objasne mališanu, ubeđuju ga i ulaze u raspravu, ali tu se krije greška. Pitali smo pedagoga Nevenu Toskić koji je najbolji način reagovanja kada dođe do napada besa:
"U trenutku kada se tantrum događa roditelj ne bi trebalo da čini ništa što bi dodatno usložnjavalo situaciju. Dete treba zagrliti i čekati da napad prođe. Ne treba insistirati na razgovoru u toku ili odmah nakon tantruma."
Kada onda objasniti detetu i razgovarati:
"Nakon napada treba razgovarati sa detetom o emocijama. U "mirnom" periodu možete sa detetom "odglumiti " situacija koja je dete dovela u stanje tantruma, ali ovoga puta treba pomoći detetu da nađe drugi način ispoljavanja emocija ili da nađe drugačiji način rešavanja problema koji se pojavio." - objašnjava pedagog Nevena Toskić.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)