Mališani su fokusirani na svoje potrebe i želje. I iskreno, ovo može poslužiti kao primer prezaposlenoj mami. Ponekad moramo da razmislimo o sopstvenim potrebama i željama, da naučimo kako da kažemo „ne“ drugim odraslima koji uzimaju previše od nas i da se dobro zabavljamo sa životom kao mališani. Oni su mali filozofi.
Deo mozga koji kontroliše samoregulaciju nije u potpunosti razvijen kod mališana. Potrebna im je pomoć mame i tate da ih vode kroz velike emocije. Međutim, neke stvari koje mališani kažu su smešne.
Ovo su neke od zabavnih ili odraslima neshvatljivih dečijih bisera kojima su deca sklona, svakodnevno:
"Želim da spavam u kadi."
Kako im zameriti što kažu ono što smo svi pomislili u toploj, opuštajućoj kupki? Uz to, deca žele da istražuju. Kada, pod ili bilo gde drugo osim njihovog kreveta je mnogo zanimljivija opcija od kreveta. Mala deca žele da iskuse život. A nešto tako jednostavno kao što je spavanje negde drugde (ali u njihovim domovima) je zabavno i uzbudljivo.
"Led je previše hladan."
Mala deca ne razumeju u potpunosti pojam temperature. Oni mogu da shvate da im je sok hladan; ali kako nešto drugo može imati drugačiji nivo hladnoće? Uz to, pa zaista, led jeste previše hladan, u odnosu na bilo šta.
„Probudi se, mama. Vreme je za vrtić“ (subotom)
Deci pojam vremena, radnih i slobodnih dana ne predstavlja baš ništa. Ali najočigledniji i najverovatniji razlog da vas dete budi vikendom je je taj što je unutrašnji sat vašeg mališana navikao da se budi ujutro. Štaviše, mališani ne mogu da prave razliku između subote i ponedeljka, niti imaju koncept vremena.
„Život je tako težak“, kaže četvorogodišnjak.
Ovo bi jednostavno moglo biti vaše dete koje kopira ono što kažete. Ali neki bi zapravo mogli da pokazuju znake da im je potrebno više negovanja, vođenja ili pažnje. Dakle, samo držite na oku šta se dešava oko njih i ublažite posledice.
„Ali ja volim da osetim svoj ručak, mljackam, gnjecam ga"
Ispostavilo se da je igranje sa hranom edukativno, kaže nauka. Mala deca uče reči povezane sa hranom brže i tačnije kada od nje naprave totalni nered.
„Čitaj mi opet.“
Ponavljanje je važno za malu decu. To im daje osećaj sigurnosti i pomaže da se reči zalepe za njihov rečnik koji se širi. Ovo takođe objašnjava zašto deca vole da slušaju ili pevaju istu prokletu pesmu iznova i iznova.
"Ne!"
Uf, zloglasno „ne“. Koliko god pokušavali da objasnite zašto njihovo „ne“ treba da se pretvori u „U redu, mama“, izgovaranje „ne“ je deo njihovog rasta kao građanina društva. „Ne“ utire put ka samoidentitetu. To je takođe njihov način postavljanja granica; nije uvek pravi put, ali je ipak granica.
"Nisam umoran"
Deca su puna energije. Oni samo žele da nastave da doživljavaju svoj svet. Mnogo puta su mališani zaista umorni, ali imaju FOMO (strah od propuštanja). Prosto ne žele da se zabavna, zanimljiva događanja dešavaju bez njih. Polako ih smirujte, kako prolazi dan, kako bi dali sebi vremena da se opuste i odmore.
"Nije pošteno!"
Ponekad mama samo želi da se ućuti: "Život nije fer." A realnost je da ne dobijamo uvek ono što želite. To nije prijatan osećaj čak ni za odrasle. Ali pošto mala deca doživljavaju nepravdu po prvi put u svom životu, njihove emocije u vezi s tim postaju sve jače.
"Vidi šta sam uradio, mama!" Nažvrljano po belom zidu.
Škrabanje po zidovima je oblik samoizražavanja i znak razvoja njihove komunikacije. Ako razmislite o tome, stari Egipćani su pisali po zidovima i ostavili mnogo informacija savremenim istraživačima da otkriju. Možda se nećete osećati dobro zbog ovoga. Ponudite različite materijale na kojima mogu da škrabaju.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO