Jedan od najtežih zadataka roditeljstva je razgovor sa svojom decom o teškim temama. Dovoljno je teško objasniti kada voljenu igračku raspori mašina za veš ili kada se neko dete ponaša loše prema drugima u školi. Ali može se činiti nemogućim opisati neke od zaista velikih stvari, kao što su rat, nasilje, rasizam i druge važne teme.
Ali u doba stalnih obaveštenja, strimovanja videa, društvenih mreža i 24-časovnog izveštavanja – čak i kada su mala deca su izložena zaista ozbiljnim pričama – važno je suočiti se sa ovim izazovom direktno. Bavljenje teškim stvarima čini da se vaša deca osećaju sigurnije, jača vašu vezu i uči ih o svetu.
A kada im pokažete kako da prikupljaju i tumače informacije, postavljaju pitanja i unakrsno proveravaju izvore, oni postaju kritički mislioci. Uvek je teško suočiti se sa problemima koje svet nije uspeo da reši. Ali pružajući našoj deci znanje, saosećanje i jak karakter, možemo im dati sve alate koji su im potrebni da stvari poboljšaju.
Iako je uvek teško započeti i objasniti ove teme, uvek je dobra ideja da koristite uzrast i razvojnu fazu vašeg deteta kao vodič za započinjanje razgovora, jer oni različito upijaju informacije kako rastu od bebe do tinejdžera.
Razumevanje kako deca doživljavaju svet u svakoj fazi svog razvoja pomaže vam da pružite informacije o tome na način koji najviše odgovara uzrastu. Naravno, svako dete u svaki razgovor unosi sopstvenu osetljivost, temperament, iskustvo i druge individualne osobine. Zato dobro procenite kako vaše dete ima tendenciju da uzima informacije da bi odredilo koliko duboko da idete.
Evo kako da razgovarate sa decom uzrasta od 2 godine do tinejdžera o teškim temama kao što je trenutni rat u Izraelu:
Od 2 do 6 godina
Mala deca nemaju dovoljno životnog iskustva da razumeju neke elemente uključene u složene, teške teme. Oni takođe nemaju čvrsto razumevanje apstraktnih pojmova ili uzroka i posledice. Pošto su oni i njihovi primarni odnosi (mama, tata, braća i sestre, bake i dede, čak i porodični pas) centar njihovog sveta, oni se fokusiraju na to kako stvari utiču na njih.
Veoma su osetljivi na emocionalna stanja roditelja i mogu da se brinu da su učinili nešto što bi vas uznemirilo. Sve ovo čini izazovnim objašnjavanje velikih problema. S druge strane, bolje ste u stanju da upravljate njihovom medijskom izloženošću, a oni obično mogu da nastave prilično brzo.
- Držite vesti podalje. Učinite sve što možete da ograničite izloženost male dece temama neprikladnim za uzrast tako što ćete isključiti ili isključiti TV i izabrati medije koji su ciljani na njihov uzrast.
- Uverite i rečima i gestovima. Recite: "Siguran si. Mama i tata su bezbedni. I naša porodica je bezbedna." Zagrljaji i maženje takođe čine čuda.
- Obratite se osećanjima - vašim i njihovim. Recite: "U redu je osećati se uplašeno, tužno ili zbunjeno. Ta osećanja su prirodna i svi ih osećamo." Takođe pokušajte: "Uznemiren sam, ali nisam uznemiren zbog tebe."
- Saznajte šta oni znaju. Vaša deca možda neće dobro razumeti problem. Pitajte ih šta misle da se dogodilo pre nego što im date bilo kakvu sliku.
- Razdvojite probleme na njihove najjednostavnije termine. Za rat biste mogli reći: "Ponekad, zemlje ili grupe ljudi imaju jaka neslaganja i tada ratuju. To je kao kada se deca svađaju, ali u mnogo većim razmerama." Za nasilne zločine možete reći: "Neko je upotrebio pištolj da povredi ljude, to je nedopustivo;" ili za diskriminaciju - "Neke grupe ljudi još uvek nisu tretirane jednako ili pravedno, ali mi učimo o tome da su svi jednaki."
- Uhvatite sopstvene predrasude. Izbegavajte opisivanje etničke pripadnosti, težine, finansijskog statusa i tako dalje, osim ako nije relevantno za problem.
- Koristite rečnik, ideje i odnose sa kojima su upoznati. Prisetite se nedavne, slične situacije iz njihovih života na koju se mogu povezati. Recite: "Neko je nešto ukrao. Sećaš li se kada ti je neko uzeo kutiju za ručak?"
- Koristite osnovne izraze za osećanja kao što su "tužan", "uplašen", "srećan" i "iznenađen". Mala deca razumeju emocije, ali ne razumeju u potpunosti mentalne bolesti. Možete reći da je neko bio previše ljut ili zbunjen i da mu je bila potrebna dodatna pomoć.
- Obavestite ga ko je glavni. Recite: "Mama i tata će se pobrinuti da se našoj porodici ništa loše ne dogodi."
Od 7 do 12 godina
Pošto deca u ovoj starosnoj grupi umeju da čitaju i pišu, češće su izložena sadržaju neprikladnom za uzrast, ali mlađa deca u ovom opsegu su još uvek malo nesigurna u pogledu toga šta je stvarno, a šta je lažno. Kako deca stiču veštine apstraktnog razmišljanja, iskustvo iz stvarnog sveta i sposobnost da se izraze, mogu da se bore sa teškim temama i razumeju različite perspektive.
Pošto se tinejdžeri odvajaju od roditelja, ulaze u pubertet i samostalnije komuniciraju sa medijima, dolaze u kontakt sa nasilnim video igricama, pornografijom, uznemirujućim vestima i govorom mržnje, sa njima se mora direktnije i temeljnije razgovarati.
- Sačekajte pravi trenutak. U ovom uzrastu, deca će još uvek vrlo verovatno doći kod vas ako su čula za nešto zastrašujuće.
- Možete osetiti da oni žele da odluče da li žele da razgovaraju o nečemu, ali ako to ne iznesu, nemojte osećati da morate da otvarate teške teme dok ne pitaju.
- Saznajte šta oni znaju. Pitajte svoju decu šta su čuli ili da li njihovi drugovi u školi pričaju o nečemu. Odgovarajte na pitanja jednostavno i direktno, ali pokušajte da ne objašnjavate previše – to bi ih moglo dodatno uplašiti.
- Stvorite siguran prostor za diskusiju. Recite, "teško je razgovarati o ovim temama, čak i odraslima. Hajde da pričamo. Neću da se ljutim i želim da slobodno pitate šta god želite."
- Navedite kontekst i perspektivu. Deca treba da razumeju okolnosti oko nekog problema da bi ga u potpunosti shvatila. Za masovnu pucnjavu, možete reći, "osoba koja je ovo uradila imala je psihičke probleme".
- Obratite se njihovoj radoznalosti. Ako vaše dete naiđe na materijal za odrasle na mreži, možda je vreme da pronađete sadržaj koji će mu omogućiti da uči o zrelijim temama u skladu sa uzrastom. Recite, "onlajn pornografija je nešto što neki odrasli gledaju. Ali ne radi se o ljubavi ili romantici i može dati pogrešnu predstavu o ovim odnosima. Ako želiš da naučiš više o tome, mogu ti kupiti neke knjige i možemo više da razgovaramo ako imaš pitanja."
- Budite osetljivi na dečje emocije i temperament. Nikada ne znate šta može pokrenuti vaše dete. Prijavite se tako što ćete podeliti kako se osećate i pitajte ih kako se osećaju. Recite: "Osećam se ljutim kada znam da je neko povređen. Ili: "Osećam se tužno kada čujem da neko nije dobio dobro obrazovanje ili pravi tretman koji bi mu pomogao." I: "Kako se trenutno osećaš?"
- Podsticati kritičko mišljenje. Postavljajte otvorena pitanja da biste naveli decu da dublje razmisle o ozbiljnim temama. Pitajte: "šta ste čuli?", "šta vas je navelo na razmišljanje?" i "zašto tako mislite?" Za stariju decu, možete da pitate "da li mislite da bi porodice iz drugih sredina na ovo gledale na isti način kao i mi?"
- Potražite pozitivno. Pokušajte da budete optimisti. Recite, "mnogi ljudi se ponašaju kao heroji da brane svoju zemlju". Ili, "hajde da pronađemo načine na koje možemo pomoći."
Tinejdžeri
U ovom uzrastu, tinejdžeri se samostalno bave medijima tako što ih čitaju, stupaju u interakciju sa njima, pa čak i prave svoje i dele ih u obliku komentara, video zapisa i memova. Često čuju o teškim temama u vestima ili sa drugih mesta, na primer u video igricama ili na društvenim mrežama, bez vašeg znanja. Mnogo ih više zanima šta njihovi prijatelji ili onlajn ljudi misle o nekom pitanju nego za vaše mišljenje, često skroluju do dna članka da pročitaju komentare korisnika pre nego što pročitaju celu priču. Oni često nisu voljni da slušaju roditeljska predavanja jer misle da znaju najbolje, pa ih ohrabrite da pronađu medije koji mogu da obogate njihovo znanje i postavljaju pitanja koja ih podstiču da razmisle o svojim argumentima.
- Podsticati otvoren dijalog. Tinejdžeri moraju da znaju da mogu da postavljaju pitanja, testiraju svoje mišljenje i slobodno govore bez straha od posledica. Recite: "Možda se ne slažemo u svemu, ali mene zanima šta imate da kažete."
- Postavljajte otvorena pitanja i zamolite ih da podrže svoje ideje. Recite "šta misliš o ratu?", "šta znaš o tome?", "šta misliš ko je kriv?" i "zašto to misliš?"
- Priznajte kad nešto ne znate. Kako deca prelaze u tinejdžersku fazu, u redu je da vide da njihovi roditelji možda nemaju sve odgovore. Recite: "Ne znam. Hajde da pokušamo da saznamo više."
- Navedite ih da razmotre složenost u teškim temama. Pitajte, "koje ključne stvari bi trebalo da se promene da bi se rešili određeni problemi, kao što je siromaštvo?", "kako kreatori politike dođu do dna stvari?"...
- Podelite svoje vrednosti. Neka vaša deca znaju šta se nalazite po pitanju problema i objasnite zašto se pridržavate određenih vrednosti. Ako želite da vaši tinejdžeri poštuju različitosti drugih, na primer, objasnite zašto cenite toleranciju i prihvatanje.
- Razgovarajte o "njihovim" vestima. Podstaknite ih da razmotre kako različiti izvori postavljaju svoje mišljenje o problemima i kako to utiče na mišljenje publike o nekom pitanju. Facebook, Instagram i Snapchat imaju tendenciju da serviraju sadržaj od prijatelja sa pričama koje imaju tendenciju da potvrđuju jednu tačku gledišta. Kako se ove priče mogu porediti sa vestima na TV-u? Pitajte, "da li reporter mora da doživi tu situaciju da bi mogao izvesti priču o zavisnosti od opijata?"
- Pitajte šta bi radili da su u zaista teškoj situaciji. Tinejdžeri otkrivaju sopstveni identitet i mogu da traže rizik. Razmišljanje o tome kako bi se ponašali kada bi se suočili sa strašnom stvarnošću privlači njihov sopstveni osećaj za avanturu i način je da ih navede da se uhvate u koštac sa etičkim dilemama i vide sebe kako prave dobre izbore. Recite, "da ste uhvaćeni u političkim demonstracijama koje su postale nasilne i i da neko maltretira ljude, šta biste uradili?"
- Naterajte ih da razmotre rešenja. Tinejdžeri mogu biti cinični, ali mogu biti i idealisti. Ako će nešto biti bolje, ova generacija će to i ostvariti. Pitajte: "Da ste vi glavni, koji problem biste prvo rešili — i kako biste to uradili?“
(Yumama)
BONUS VIDEO: