Zbog nedavne izjave Jelene Đoković da njena deca Stefan i Tara nikada ne duvaju svećice na rođendanskim tortama, pokrenula se velika polemika o tome da li treba da se nastavi tradicija bez koje ne može da prođe nijedan dečiji rođendan. Antropolog Jasna Jojić i psiholog Marija Milenković u "Jutru" na tv Prvoj objasnile su koliko je duvanje svećica duga tradicija i šta on zapravo znači za decu.
"Sveća je simbol nesebične žrtve, ona sagoreva sebe da bi drugima dala svetlost i sjaj. Ona je simbol života i prosvetljenja, otklanjanja strahova i mračnih misli iz našeg uma i srca i predavanju svetlosti Boga. Kako smo onda usvojili tradiciju slavljenja rođenja života tako što gasimo sveću na torti dok zamišljamo želju", rekla je supruga našeg proslavljenog tenisera Novaka Đokovića nedavno.
Psiholog Milenković smatra da tradicija duvanja svećice na torti ima poseban značaj za razvoj deteta.
"Svećice na torti imaju poseban značaj za razvoj deteta, za razvoj imaginacije, mišljenja i viših mentalnih funkcija. Sama ta pomisao da se zamišlja želja i veruje u njeno ostvarenje ima posebnu simboliku za decu koja je zaista utemeljena", izjavila je Milenković.
Prema njenim rečima kod dece zaista treba podsticati maštu, jer je ona jedna od glavnih prekretnica dečijeg razvoja.
"Moj savet svim roditeljima je da možete da se bavite lično razmatranjima raznih vrsta, odnosno vi možete da imate svoje mišljenje o tome da li nešto treba ili ne treba da se praktikuje, ali dajte detetu prostor za neki normalan i zdrav razvoj. Zato ne treba deci oduzeti tu sreću i zadovoljstvo koje ispunjavaju male stvari", ukazala je psihološkinja.
Antropolog Jojić je objasnila da su vatra, plamen, a kasnije sveće od uvek bile simbol radosti, života i sreće."Paljenjem vatre se verovalo da se teraju zli duhovi i ta neka simbolika je opstala vekovima. Kada govorimo konkretno o ređendanima odnosno torti i duvanju svećica, to je tradicija koju su zapravo utemeljili nemčki reformisti i od tada se ona nekako vezuje za dečija slavlja. Tada je zapravo počeo da se gradi kult dece kakav mi danas pamtimo", objasnila je antropološkinja i dodala je:
"Sasvim je uredu da se neka verovanja i tradicija prepuste deci i njihovim odlukama. Sve što je tradicija koja traje toliko dugo, odnosno meri se desetinama hiljada godina i prisutna je u svim civilizacijama, mora u sebi da ima nečeg dobrog kada je toliko preživela."
(Yumama)