Ponekad se sa svojom decom osećate kao na bojnom polju, ali verujte da niste jedini i da se svaki roditelj susreo sa tim. Odupiru se svemu, ne žele da jedu, neće ni da se igraju ali ni da spavaju, jednostavno ne žele da čuju roditelje ili ne mogu. Sve to potresa roditelje, kida im živce i stalno se osećaju iscrpljeno, a deluje da rešenja nema nigde.
Mama Arena Blejk ima veliko iskustvo sa decom, a pronašla je i pet fraza koje su joj pomogle da im porodični život bude lakši. Podelila je to sa svima, pa možda i vama pomogne.
"Nisam mogla da shvatim kako da nateram decu da slušaju. Pokušala sam da sledim aktivnosti usmerevanja i slušanja za decu, ali postojala je važna komponenta koja je uvek nedostajala: korisne fraze koje grade vezu. Ne pričam o sedenju na podu i igranju sa Lego kockicama ili seckanju papira na kuhinjskom stolu. Umesto toga, govorim o uspostavljanju veze u određenom trenutku kada se dete bori sa tobom i učestvuje u borbi za moć", piše ova mama.
Donosimo vam pet fraza koje predlaže mama Arena, a mogu vam pomoći da se ponovo povežeš sa detetom i da te dete počne slušati.
1. "Voleo bi da možeš..."
Evo velike roditeljske istine: Kada se deca ponašaju "loše", to je obično zato što traže jaču vezu. Kad je moj sin trčao okolo pre spavanja, činilo se da to radi zbog prkosa, ali to je zapravo bio poziv za povezivanje. Počela sam da se posvećujem njemu u tim trenucima i govorila sam mu određene stvari: "Voleo bi da možeš sada da se igraš. Želeo bi da me imaš samo za sebe i da se satima igramo i smejemo. Želeo bi da ostaneš budan celu noć i da nikada nije vreme za spavanje", to su bile rečenice koje sam mu izgovarala. Tačno tada smo se povezali. Osećao je da ga razumem i konačno sam sve shvatila.
Naravno, moje granice se nisu promenile, ipak je morao ići na spavanje za 15 minuta. Ali pronašli smo način da se igramo i tokom pripreme za spavanje i da i taj deo učinimo zabavnim. Izgovaranjem fraze "voleo bi da možeš..." povezuješ se sa detetom i to mu pomaže da te sluša kroz razumevanje i potvrdu.
2. "Ovo je teško za tebe..."
Moj sin ne želi da ide u vrtić, a ja sam ranije obično govorila stvari poput: "Naravno, želiš da ideš u školu. Ti voliš školu. Skloni taj namršten izraz lica, biće ti zabavno"... To ga je samo nateralo na još dublje neraspoloženje i onda smo se svađali još desetak minuta i konačno bih ga odvela u vrtić uz plač i vrisku. Sada imamo potpuno drugačiji pristup i sada idem prema njegovim emocijama kako bih bila sa njim u tim trenucima. Reći ću stvari poput: "Ovo je teško za tebe. Trenutno ne želiš da ideš u vrtić, želiš da ostaneš kod kuće ceo dan. To je frustrirajuće i ne ide onako kao što ti želiš."
Često je dovoljno samo utvrditi stanje i dete će izaći iz automobila i otići u vrtić. Naravno, učiniće o nevoljno ali smo oboje spašeni od dramatičnih ispada. Koristeći frazu "ovo je teško za tebe" sjajan je način komunikacije i provere koliko držiš do svojih roditeljskih granica, a puno je više saradnje uz ovaj korak.
3. "Smirio si se"
Jedan od najlakših načina da pomogneš svom detetu i da ga nauči da te sluša je da izvučeš iz njega svu snagu i dobre stvari koje radi. Kada je moj sin imao ispade besa, zvala sam to "treningom snage". A kada bi konačno prestao trčati i otišao u krevret, rekla bih mu: "Smirio si se. Nisi želeo da ideš u krevet, ali sada si izbacio svus voju energiju, legao si i možeš da ideš da spavaš"..
Ovo je izvrsna fraza da vas dete sluša nakon što se oporavi od besa. Svaki put kada tvoje dete počne da kontroliše emocije ili duboko udahne, reci mu: "Smirio si se. Bio si tako uzrujan, ali seti se da možeš duboko da udahneš i da se smiriš".
4. "Uspeo si"
Ovo je još jedna fraza koja pomaže deci da bolje slušaju. Zapamti: što više toga istakneš da je dobro, to će više takvog ponašanja da bude. Kad bi moj sin izašao iz vrtića sa osmehom na licu, rekla bih mu: "Uspeo si ovo. Jutros nisi želeo da ideš u vrtić, ali si otišao i pogledaj sada, srećan si i nasmejan. Pronašao si način da rešiš situaciju iako ti je bilo teško."
5. "Uspeo si da se zaustaviš"
Samokontrola je nešto što zahteva veliku količinu doslednosti i prakse. To je veština koja se uči vremenom, a posebno je teško deci od prve do šeste godine da se iskontrolišu. Dakle, da bi se to izvuklo iz karaktera deteta posebno je korisna fraza "uspeo si da se zaustaviš". Omiljeno vreme za korišćenje ove fraze je kad dete želi da udari ili ugrize. Obično kažem nešto poput: "Zaustavio si se. Toliko si bio ljut i želeo si da udariš, ali umesto toga otišao si do stolice i lupio rukom u jastuk. Za to je potrebno puno samokontrole."
(Yumama)