- Ljubaznost i empatija kod dece ne razvijaju se kroz opomene, već kroz svakodnevno ponašanje roditelja i male porodične situacije.
- Stručnjaci savetuju da se detetu objašnjavaju tuđa osećanja i podstiče ga da zamišlja kako je biti u nečijoj koži.
- Roditelji treba da budu primer pažnje, zahvalnosti i pomoći, jer deca najviše uče posmatrajući odrasle.
Svi roditelji žele da njihovo dete izraste u osobu koja ume da prepozna tuđa osećanja, pruži podršku, podeli ono što ima i pokaže razumevanje za druge. Ipak, ljubaznost i empatija nisu osobine koje se razvijaju preko noći, niti su nešto što deca mogu da nauče samo kroz opomene i savete. One se grade svakodnevno, kroz male situacije, porodične odnose i ponašanje odraslih koje deca pažljivo posmatraju.
Upravo zato stručnjaci ističu da roditelji imaju važnu ulogu u stvaranju okruženja u kojem se pažnja prema drugima podrazumeva. Kako piše portal Parents, postoji šest svakodnevnih navika koje mogu pomoći da mališani razviju empatiju, velikodušnost i istinsku dobrotu.
1. Objasnite detetu šta zapravo znači biti ljubazan
Mala deca ne razumeju uvek kako se drugi osećaju, ali to ne znači da ne mogu postepeno da uče da prepoznaju tuđe emocije. Na primer, kada dete na igralištu vidi vršnjaka koji je pao i zaplakao, roditelj može da mu objasni: "Vidiš da je tužan jer se povredio. Hajde da proverimo da li mu je potrebna pomoć."
Na taj način dete povezuje osećanja sa konkretnim situacijama i uči da razmišlja o drugima, a ne samo o sopstvenim potrebama.
Kod predškolaca je korisno razgovarati i o zlatnom pravilu: prema drugima treba da se ponašamo onako kako bismo želeli da se oni ponašaju prema nama. Kako dete raste, može da uči i nešto više - da ne žele svi ljudi isto i da je važno obratiti pažnju na njihove potrebe.
2. Podstičite maštu i razgovarajte o tuđim osećanjima
Jedan od načina da dete razvije empatiju jeste da nauči da zamisli kako je biti u nečijoj koži. U tome mogu da pomognu sasvim obične situacije, ali i igra pretvaranja. Ako se dete igra lutkama, možete ga pitati šta bi uradilo kada bi se njegova igračka povredila ili rastužila. Kada čitate priču, razgovarajte o tome kako se osećaju glavni junaci i zašto su postupili na određeni način.
Stariju decu možete podstaći da razmišljaju o vršnjaku koji sedi sam u školi, osobi koja se otežano kreće ili nekome ko nema iste mogućnosti kao oni. Cilj nije da im nametnete odgovor, već da ih naučite da zastanu i razmisle o tome kako se neko drugi oseća.
3. Budite primer ljubaznosti u svakodnevnom životu
Ovo je možda i najvažnija lekcija. Deca mnogo više uče posmatrajući roditelje nego slušajući šta im govore. Ako želite da dete bude pažljivo prema drugima, važno je da i samo vidi takvo ponašanje u kući i van nje. To podrazumeva da zahvalite prodavcu, saslušate nekoga bez gledanja u telefon, pomognete komšiji ili odnesete obrok osobi kojoj je potrebna pomoć.
Jednako je važno kako se ponašate prema detetu. Pokažite mu razumevanje kada je tužno, saslušajte ga i nemojte umanjivati njegova osećanja. Stručnjaci podsećaju i da deca treba da vide kako se roditelji odnose prema sebi. Kada pogrešite, umesto da se vređate i kritikujete, pokažite da je u redu priznati grešku i pokušati ponovo.
4. Negujte male navike koje pokazuju pažnju prema drugima
Dobrota ne mora uvek da podrazumeva velike gestove. Naprotiv, ona se najčešće vidi u sitnicama koje ponavljamo svakog dana. Podstičite dete da deli igračke, pomogne bratu ili sestri, sasluša prijatelja, pridržava vrata ili ustupi mesto starijoj osobi u prevozu. Važno je i da nauči da kaže „molim“ i „hvala“, ali ne samo iz pristojnosti, već zato što razume značaj uvažavanja drugih.
Kada primetite da je dete uradilo nešto lepo, pohvalite konkretan postupak. Umesto opšteg "bravo", recite: "Baš je bilo lepo što si podelio igračku sa sestrom, videla sam koliko joj je to značilo." Tako dete postaje svesno da njegovi postupci mogu da učine da se neko drugi oseća bolje.
5. Objasnite da ljubaznost nije uvek jednostavna
Važno je da deca razumeju da ne moraju u svakom trenutku da osećaju želju da budu ljubazna. Ponekad je teško podeliti nešto sa bratom, stati u odbranu druga ili prići nekome ko je tužan. To ne znači da je dete loše, već da tek uči kako da se nosi sa svojim osećanjima i postupcima.
Roditelji mogu da mu pomognu razgovorom i usmeravanjem, ali i da ga nauče da preuzme odgovornost kada nekoga povredi. Izvinjenje je takođe važan oblik ljubaznosti, jer pokazuje da razumemo da smo svojim ponašanjem nekome naneli bol. Kako deca sve češće vežbaju ovakve postupke, oni postaju prirodniji deo njihovog ponašanja.
6. Pomozite detetu da primeti koliko dobrota znači drugima
Kada dete učini nešto lepo, važno je da razume kakav je efekat njegov postupak imao. Skrenite mu pažnju na reakciju druge osobe: da li se obradovala, nasmejala ili joj je bilo lakše zbog pomoći koju je dobila?
Jednako je važno da nauči da prepoznaje dobrotu koju drugi pokazuju prema njemu. Tako se razvija i zahvalnost, koja je tesno povezana sa empatijom i osećajem zadovoljstva.
Ne treba očekivati da dete uvek bude nesebično niti da svaki njegov postupak bude savršen. Mnogo je važnije da odrasta u okruženju u kojem se razgovara o osećanjima, uvažavaju tuđe potrebe i neguju male svakodnevne pažnje.
BONUS VIDEO