- Stručnjaci upozoravaju da previše popustljivo vaspitanje bez jasnih pravila može da utiče na detetov razvoj, ponašanje i odnose sa drugima.
- Prvo se primećuju posledice poput slabije samodiscipline, teškog nošenja sa razočaranjem i pogrešne veze između sreće i ispunjavanja svake želje.
Svaki roditelj želi da njegovo dete bude srećno, da se oseća voljeno i da odrasta bez nepotrebnih strahova i pritisaka. Zbog toga mnogi pokušavaju da izbegnu sukobe, popuštaju kada dete nešto uporno traži i teško izgovaraju ono čuveno "ne". Ipak, želja da dete bude zadovoljno u svakom trenutku može da dovede do problema koji se ne vide odmah, ali se vremenom sve više ispoljavaju.
Stručnjaci upozoravaju da previše permisivan stil vaspitanja, u kojem nedostaju jasna pravila i granice, može da utiče na detetov emocionalni razvoj, ponašanje i odnose sa drugim ljudima. Nije problem u tome što roditelji pokazuju ljubav, razumevanje i nežnost, već u tome što ponekad izbegavaju da preuzmu ulogu onoga ko postavlja pravila i pomaže detetu da nauči da se nosi sa neprijatnim osećanjima.
Granice nisu kazna niti način da se detetu oduzme sloboda. One mu pružaju osećaj sigurnosti i pomažu da postepeno razvije samokontrolu, odgovornost i strpljenje.
Ovo je šest mogućih posledica previše popustljivog roditeljstva:
1. Dete teško razvija samodisciplinu
Kada roditelji ne postavljaju pravila o vremenu odlaska na spavanje, korišćenju telefona ili obavljanju svakodnevnih obaveza, dete nema dovoljno prilika da razvije sopstvenu disciplinu. Na primer, ako može da ostane budno koliko god želi, često će odlaziti na spavanje prekasno, zbog čega će sutradan biti umorno i teže će obavljati aktivnosti koje se očekuju od njega.
Vremenom može da mu postane teško da organizuje svoje vreme, završi započete zadatke i prilagodi se obavezama. Zato je važno da roditelji uvedu rutinu primerenu uzrastu deteta i dosledno je se pridržavaju.
2. Ne ume da se nosi sa razočaranjem
Jedna od važnih životnih lekcija jeste da ne možemo uvek dobiti ono što želimo. Međutim, ako roditelji neprestano pokušavaju da spreče svaku detetovu tugu, ljutnju ili razočaranje, ono može da zaključi da su takva osećanja nešto što treba izbegavati po svaku cenu. Dete mora da nauči da prihvati poraz u igri, sačeka svoj red ili razume da ne može svaki put da dobije ono što traži.
Kada mu roditelji stalno uklanjaju prepreke s puta, ono propušta priliku da razvije emocionalnu otpornost. Kasnije može teže da prihvata kritiku, neuspeh i neprijatne situacije, kao i da kontroliše svoje reakcije.
3. Povezuje sreću sa ispunjavanjem svake želje
Ako dete dobija sve što poželi, može da stekne utisak da je ispunjenje želja glavni put do zadovoljstva. Međutim, kada se navikne da svaki zahtev bude ispunjen, sve teže prihvata situacije u kojima mora da sačeka ili se odrekne nečega. Takođe, može stalno da traži nove stvari, očekujući da će mu upravo one doneti sreću.
Roditelji zato treba da nauče dete da razlikuje želje od potreba i da razume da nije moguće, niti je potrebno, imati sve što poželi.
4. Ne oseća dovoljno sigurnosti jer nema jasne granice
Roditelji ponekad misle da će izgraditi bolji odnos sa detetom ako se ponašaju kao njegovi prijatelji i izbegavaju autoritet. Ipak, detetu je potrebna drugačija vrsta odnosa. Ono treba da zna da postoji odrasla osoba koja donosi važne odluke, brine o njegovoj bezbednosti i preuzima odgovornost kada je to potrebno.
Jasna pravila detetu pružaju osećaj sigurnosti. Kada ne zna šta se od njega očekuje i kada se pravila stalno menjaju, može da postane nesigurno i da neprestano ispituje dokle sme da ide. To ne znači da roditelji treba da budu strogi i nedostupni. Naprotiv, mogu da budu nežni, bliski i puni razumevanja, a da istovremeno ostanu dosledni.
5. Odnos sa roditeljima može da postane narušen
Iako na prvi pogled deluje da popustljivost čuva dobar odnos između roditelja i deteta, dugoročno može da proizvede suprotan efekat. Kada roditelji stalno odustaju od pravila kako bi izbegli detetovu ljutnju, ono ne dobija jasnu sliku o tome ko je odgovoran za njegovo zdravlje i bezbednost.
Na primer, ako dete odbija da stavi kacigu tokom vožnje bicikla ili da veže sigurnosni pojas u automobilu, roditelj ne bi trebalo da odustane samo zato što dete negoduje. Doslednost u takvim situacijama pokazuje da roditelj brine o njemu čak i kada mu se odluka ne dopada. Dete tako uči da ljubav ne znači ispunjavanje svakog zahteva.
6. Može da utiče i na zdravlje deteta
Permisivan pristup može da se odrazi i na svakodnevne navike koje su važne za zdravlje. Ako roditelji ne postavljaju nikakva pravila u vezi sa ishranom, fizičkom aktivnošću i dnevnom rutinom, dete može da usvoji navike koje nisu dobre za njegov razvoj.
To ne znači da treba strogo kontrolisati svaki zalogaj ili detetu zabranjivati omiljene namirnice. Važno je, međutim, da roditelji ponude raznovrsnu hranu, podstiču kretanje i vode računa o redovnim obrocima.
Ljubav i granice moraju da idu zajedno
Popustljivost često proizlazi iz najbolje namere - roditelji ne žele da povrede dete, da ga rastuže ili da naruše bliskost koju su izgradili. Ipak, zadatak roditelja nije da ukloni svaku neprijatnost iz detetovog života, već da ga nauči kako da se sa njom suoči.
Detetu su potrebni ljubav, razumevanje i sloboda, ali i jasna pravila, rutina i doslednost. Upravo ta kombinacija pomaže mu da razvije samostalnost, odgovornost i sposobnost da reguliše sopstvene emocije.
BONUS VIDEO