JA SAM GLUP, NIKADA NEĆU NAUČITI, NEMAM POJMA: Zašto dete priča o sebi ružno, kako to da sprečite i podržite ga

Većina dece (i odraslih) daju povremene negativne komentare o sebi. Ovo često govori o problemu sa samopouzdanjem.

Ponekad žele da daju oduška ili da se našale. To takođe može biti način da se povežu sa drugima. Ako je negativan komentar izolovan, obično nije nešto o čemu treba da brinete.

Ali neka deca iznova govore loše stvari o sebi. Ovo je uobičajeno kod dece koja se bore u školi ili koja doživljavaju više neuspeha od druge dece. Kada se desi nešto loše ili razočaravajuće, oni to mogu videti kao deo obrasca koji se odnosi na sve delove njihovog života.

Na primer, učenik u razredu koji loše računa, mogao bi da kaže „Nikada ne mogu da uradim ništa kako treba“. Ili za tinejdžere, čak i najmanji komentar ili promašaj mogu doživeti kao smak sveta ili kao sud o njihovim sposobnostima.

Ako deca stalno govore negativne o sebi, možete im pomoći da prepoznaju ove misaone obrasce ili „zamke uma“. Identifikovanje ovih obrazaca može biti prvi korak ka pomoći deci da prestanu da brinu previše ili da budu previše strogi prema sebi.

Vrste negativnog samogovora

Uobičajeno je da se deca koja uče i misle drugačije zaglave u negativnim obrascima razmišljanja. Identifikovanje ovih obrazaca može im pomoći da počnu da menjaju svoje razmišljanje.

Evo nekih uobičajenih obrazaca negativnog razmišljanja kod dece:

• Uvećavanje: Očekujete da će se mali događaj pretvoriti u ogromnu katastrofu. (Ovakav način razmišljanja se ponekad naziva katastrofalnim.) Na primer: „Imao sam malu posekotinu na stopalu. Da li imam tetanus? Da li ću umreti?"
• Minimiziranje:Odbacivanje nečeg pozitivnog kako to ne bi promenilo vaše negativne stavove o sebi. Na primer, „Učiteljica mi je dala dobru ocenu samo zato što joj je žao da mi da šta za zaslužujem.“
• Čitanje misli: Pod pretpostavkom da znate šta druga osoba misli. Na primer, „Ona ne može da dođe na moju rođendansku proslavu. Siguran sam da me mrzi."
• Izjave „treba“: Držite se nerazumnih standarda. Na primer, „Trebao sam da znam da se niko neće smejati mojoj šali.“
• Sve ili ništa: Razmišljanje u krajnostima, kao da se na ishod gleda kao na sve dobre ili loše. Na primer, „Ako ne prođem dobro na ovom testu, ja sam totalni promašaj.“ (Ovo se ponekad naziva polarizovano razmišljanje.)

Negativan samogovor može biti znak stresa ili anksioznosti.

Pitanja kojima možete pomoći detetu

Ponekad može postojati jasan obrazac kada deca govore loše ili negativne stvari o sebi. Ako dete kaže „Tako sam glup“ kada radi domaći zadatak iz matematike, onda se nešto možda dešava sa matematikom ili sa zaboravljanjem domaćeg zadatka uopšte.

Drugi put, nije uvek tako jasno. Ako dete koristi negativan samogovor posle škole, to može biti povezano sa školom. Ili bi to moglo biti nešto što je neko rekao na kraju školskog dana.

Evo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći da potražite obrasce:

• „Zanima me: šta te tera da kažeš to o sebi?“
• „Da li se danas tokom škole dogodilo nešto zbog čega ste se osećaš loše?“
• „Da li tako misli i tvoj drug?“
• „Šta bi trebalo da se promeni, da ne misliš tako o sebi?“

Pomozite deci da prepoznaju negativne misaone obrasce

Naznačite da li deca često uveličavaju mali događaj tako da izgleda kao velika stvar. Ovo je dobar prvi korak ka smanjenju preterane brige.

Pomozite deci da nauče da potiskuju negativne misli ponavljanjem osnažujućih fraza ili mantri kao što su: „Ovo je teško, i ranije sam radio teške stvari“, „Osećam se uplašeno i mogu da se smirim“, „Mogu to da uradim, i mogu zatražiti pomoć ako mi zatreba“, i „Ja sam jak.“

Pazite na sopstvene samo osuđivanjei ispravljajte se pred decom. Iskoristite ove trenutke da modelujete kako da primetite loše misli i zamenite ih pozitivnijim.

Pohvalite iskreno i konkretno. Priznajte trud dece. Pohvalite ih što su završili različite delove projekta i pitajte šta bi mogli da pokušaju sledeći put kako bi pomogli u ostvarenju svog cilja. To je vrsta pohvale koja gradi samopoštovanje.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO