Čini vam se da uvek slušate svoju decu. Slušate priču koju vam oni pričaju - možda nekada beznačajnu o igračkama, a takođe slušate priču koja vam ne ukazuje, na primer, šta ih muči u školi. Rroditelji smatraju da je njihov poziv vezan isključivo za decu i brigu o njima. Ipak, često zaboravljaju da nije sve u kupovini igračaka, ispunjavanju dečjih želja i obasipanju poklonima. Većina stručnjaka je saglasna sa činjenicom da bi roditelji trebalo da budu tu za decu kada žele da porazgovaraju sa njima o bilo čemu.

"Dobro slušanje je način na koji prenosimo svoje emocije“, kaže doktor Mišel Nikol, autor knjige Izgubljena umetnost slušanja. „Deci dajete do znanja da su njihove misli i osećanja važni, razumljivi i prihvatljivi kao i kod ostalih ljudi.“ Ipak je za stvarno slušanje potreban naporan rad, pa shvatite to kao investiciju: ojačaćete samopoštovanje svoje dece, a kada vam deca poveruju da ćete obratiti pažnju, veća je verovatnoća da će vam se poveriti kada je nešto zaista važno. Ne samo da gradite poverenje između vas i mališana, već utičete na formiranje karaktera i na osećaj sigurnosti kod deteta.

Povezane vestiRazvoj detetaKako izgraditi samopouzdanje kod deteta (VIDEO)

Osim toga, dok pokušavate da ih jasno čujete, čitajte između redova i zamišljeno odgovarajte. Takođe ćete pokazati svojoj deci kako sami da postanu dobri slušaoci - što je jedna od najvažnijih veština koju će ikada naučiti. U stvari, stručnjaci kažu da bi ovo povezano iskustvo slušanja, a zatim i obrnutog slušanja moglo biti samo ključ uspešne karijere vaše dece, uspešnih veza i srećnog života. Razmotrite naše savete koji će biti od koristi vašoj porodici.

Pripremite se za slušanje

Ako vam dete nešto govori, zaustavite se šta god da radite, naravno ukoliko možete. "Držite se. Dozvolite sebi da zatvorite laptop kako biste zaista mogli da obratite pažnju na ono što vam dete govori", ističe psihoterapeut Tina Pajn Brajson, koja takođe preporučuje sedenje. "Kad sedite, dete se može vidljivo opustiti. Šaljete mu poruku imam vremena za tebe, ti si mi važan". Ovo ne samo da čini da vaše dete razumljivo čujete već i modelira dobre navike slušanja: koncentracija, odlaganje poslova i uspostavljanje dobrog odnosa iznad svega.


Slušajte svoje dete: 5 jednostavnih načina da se bolje posvetite razgovoru. Foto: Shutterstock

Umirite svoje misli

Shvatite ovo kao mentalnu verziju zatvaranja laptopa i preispitivanja misli. Podsetite sebe da obratite pažnju da je odnos vas i vašeg deteta najvažniji. Ako vam to zvuči kao neka vrsta meditativne prakse, jeste - i potrebna je vežba, ukazuje Tina Brajson.  Međutim, kada izgubite fokus u toku razgovora sa detetom, uvek možete da kažete: "Žao mi je. Možeš li mi ponovo reći taj poslednji deo? Bila sam rasejana na sekundu".

Postavljajte detetu smislena pitanja

Savetnik za roditelje doktorka Liza Dejmur kaže: "Smatrajte slušanje kao mišić koji gradite. Kada vam dete priča priču, ne bi trebalo da unapred planirate svoj odgovor ili odmah pribegnete načinu rešavanja problema". Ona takođe predlaže da proverite kod sebe: "Da li samo slušam ili čekam da razgovaramo?" Međutim, suština efikasnog slušanja nije nužno razgovor. Kada postavljate pitanja, utvrđujete kakvim se povratnim informacijama vaše dete nada. Doktorka Dejmur kaže da je osnovno pitanje koje bi trebalo postaviti detetu kada se uznemiri: "Da li ti je potrebna moja pomoć ili želiš samo da izbaciš negativne emocije?" Takođe ukoliko želite da budete sigurni da razumete šta govore na primer: "Da li je trener je to rekao tebi ili svima?" Potrebno je razjasniti pretpostavke koje bi mogle biti u osnovi njihove priče. Samo se potrudite da postavite pitanja koja ne sadrže skriveni dnevni red. Kejt Marfi, autorka knjige Ne slušate, naglašava da dobri slušaoci postavljaju dobra pitanja, ali to moraju biti pitanja koja nisu skriveni pokušaji savetovanja ili ubeđivanja. 

Saveti pedagoga: Kako steći detetovo poverenje

Recite ono što čujete

Ovo je takođe poznato kao aktivno ili reflektivno slušanje. Da bi proverili da li ste čuli ono što ste mislili da ste čuli, Dejmur predlaže nekoliko korisnih saveta:

- otvoreno pitajte dete (sagovornika) šta je zapravo rečeno

- istaknite šta ste vi čuli, makar bilo pogrešno

- ispitajte da li je dete mislilo to što je reklo

Pripremite se u potpunosti

To znači slušati ušima, ali i očima, mozgom i srcem. "Slušanje zahteva prisustvo", kaže doktorka Brajson. Morate se spremiti i prilagoditi, ne samo verbalnim elementima, već i neverbalnim. Kada koristite telefon, laptop, možda ćete čuti samo reči, ali nećete pristupiti tome do kraja. Desiće vam se situacija u kojoj vam dete nešto govori, a vi primetite da se njegova priča ne poklapa sa vašim osećajem. U takvim situacijama nastavite da pitate, istražujete i pružite detetu svoju podršku. Tina Brajson navodi da detetu preplašenog izgleda koje kaže: "Bilo je smešno kad je taj pas lajao na mene, zar ne?", možete reći: "Smešno je i možda malo zastrašujuće. Dođi, sedi mi u krilo. Čitajmo knjigu." 

Međutim, ponekad vam se učini da se vaši mališani ne otvore do kraja. "Mnogi najvažniji razgovori koje sam vodio sa svojom decom dogodili su se dok smo se vozili, premeštali kukuruz ili jednostavno šetali. Pre spavanja često imamo „noćne šetnje“ našim naseljem". Neverovatno je o čemu će deca pričati u mraku, dok im mesec osvetljava radoznala ili zabrinuta lica. I neverovatno je koliko dobro možemo i tada da slušamo", navela je Ketrin Nejvman, autorka knjige Kako postati osoba.

Zapratite nas i na Instagramu!