'Obrazovanje nije znanje koje se 'gura' u decu': Šičida metod + primeri vežbi i aktivnosti za razvoj mozga

Čuveni profesor Makoto Šičida, svoju karijeru započeo je kao nastavnik engleskog jezika 1958. godine, u jednoj japanskoj školi u Gotsuu. Šičida je dobio odeljenja u svim generacijama, i predavao je deci različitog uzrasta. Tada je prvi put uočio probleme u sistemu obrazovanja i počeo da razmišlja o tehnikama učenja.

Šta je Šičida metod?

U svom metodu Šičida se fokusirao na predškolsi uzrast, odnosno na decu od rođenja do šeste godine, kada je desna hemisfera mozga najaktivnija i kada to treba "iskoristiti".

Osnovao je svoju školu, gde se radi u malim grupama od najviše šestoro dece, a čas traje oko pedeset minuta. Svaka lekcija uključuje pripremnu fazu sa ciljem aktiviranja desne hemisfere mozga, a onda podrazumeva - kontemplaciju: deca treba da se opuste, smire i zatvorene oči; disanje - deca treba da prilagode svoje disanje duboko i sporo; - i sugestiju i pozitivan stav (ti to možeš). Aktivnosti brzo, za manje od 5 minuta, smenjuju jedna drugu. U učionici je uvek prisutan jedan od roditelja.

Kako Šičida metod može da se primenjuje kod kuće?

Prvo odlučite kada ćete se baviti detetom. Najbolje bi bilo da to bude svakog dana u isto vreme. Svaka "lekcija" počinje sa omiljenom pesmom. Vi pevate sa svojom bebom, a onda možete da joj kažete koji je danas dan i kakvo je vreme.

1. Uključite muziku sa alfa talasima, opustite se i sedite udobno. Ako imate bebu, stavite je na kolena licem prema sebi.

2. Vežba disanja: napravite leptira ili pčelicu od papira, i objasnite detetu da duva tako da krila lepršaju. POtrebno je da povremeno promenite ovu igračku kako dete ne izgubi interesovanje. Kako dete raste, možete da duvate u zamišljene stvari.

3. Vežba "lopta energije": dlanovima formirajte imaginarnu "loptu energije", kotrljajte je kao da pravite grudvu snega, a onda je sipajte u zamišljeni pehar i popijte. Zvuči veoma čudno, ali to je ono što Šišidove škole rade. 

4. "Sugestija": nasmejana, tiho govoreći detetu tri fraze "Ti ste poseban", "Ti voliš", "Možeš sve" ili nešto slično što će ohrabriti vaše dete. Najvažnije je da prenesete detetu koliko ga volite.

5. Trening mašte: sa najmlađima možete da igrate samo igranje uloga u mini-igrici: pokažite kako neka životinja hoda, kako jede, kako spava. Sa starijom decom možete da maštate, na primer: Zamisli da smo ušli u voz i otišli do bake. Koja kolač je baka ispekla? Sa šargarepom? Kako ti miriše? Da li je ukusno?...

6. Ekstrasenzorni trening: vežba telepatije - (potrebno je da dete sedi na krilu ili vrlo blizu) - mama treba da zamisliti bilo šta, bilo koje boje i mentalno ga pošalje svom detetu, a zatim da pita dete šta je dobilo. Na primer: "Šaljem ti krug, koje je boje?"

7. Gimnastika za oči - na primer, uzmete zvonce, pomerate ga gore, dole, levo desno, i zvonite. 

Foto: Shutterstock

8. Igra karticama sa slikama na različite teme (vozila, divlje ili domaće životinje). Šičida savetuje da se počne sa 100 komada. Svaka kartica se pokazuje ne više od 1 sekunde. Najbolja opcija je 0,5 sekundi, što naravno nije lako, jer morate da imate vremena da imenujete karticu.

Brzi prikaz je važan jer se pri velikoj brzini aktivira desna hemisfera mozga. Kada karticu u tom smenjivanju i menujete vi aktivirate i levu hemisferu - tako se sinhronizuju hemisfere mozga. Mora se imati na umu da svrha kartica nije enciklopedijsko znanje. Iste kartice mogu biti prikazane ne ranije od šest meseci i ne više od tri puta. Kartice možete praviti sami.

Prepoznatljive Šičida kartice su i one sa tačkama - pa na primer, sa starijom decom tako možete raditi matematiku. Brzo smenjujući pokažete detetu karticu sa jedonom tačkom, pa sa tri, i na kraju sa četiri, a dete treba da izgovara na glas brojeve: jedan plus tri jednako je četiri.

9. Igre za razvoj fotografskog pamćenja - slične slike. Za ovu igru ​​su vam potrebne slike koje se malo razlikuju jedna od druge. Na primer, patuljak sa plavom kapom je nacrtan na jednoj, a sa crvenom na drugoj. Slike smenjujemo za pola sekunde ili sekund, a dete pitamo šta se razlikuje.

Druga igra je nešto poput puzle. Potrebno je da jednu sliku isečete na nekoliko delova, poređate ih 'pogrešno' i date detetu da gleda u njih jedan sekind, a onda ga zamolite da ih rasporedi na svoje mesto. 

Za najmlađe: pokažite sliku životinje i kućicu, ili njih nekoliko, a onda pitajte dete nakon sekunde posmatranja slika - pokaži medvedu svoju kuću, itd.

Još jedna igra može biti - pronađi novu sliku. Vrlo brzo prikazujemo i imenujemo nekoliko slika (počinjemo sa tri). Onda mi postavimo ove slike ispred deteta i dodamo još jednu koju dete još nije videlo, a dete treba da pokaže koja slika je nova.

Igra - ko se sakrio? Takođe vrlo brzo pokazujemo slike, onda je sve, osim jedne, postavljamo ispred deteta, a ono pokušava da se seti koja sliku nedostaje. Ova slika je obično u obliku bilo kog geometrijskog oblika.

Još jedna interesantna igra je i apsurdna priča ili "lanac" memorije. Roditelj iz seta karata (za početak 3 komada) komponuje radnju tipa: vrana je skočila u reku, koja je mirisala kao ruža. Prema tome, pred detetom su slike - vrana, reka i ruža. Prvo, majka priča priču 1-2 puta, a zatim meša karte, a dete pokušava da zapamti zaplet.

10. Percepcija boja, razvijanje sluha, razvoj taktilnih senzacija, igre za prepoznavanje mirisa, poezije i kreativnih aktivnosti. Sve to se može raditi kod kuće sa predmetima iz domaćinstva ili namirnicama iz kuhinje.

11. "Čas" se završava sugestijom. Na kraju, možete ponovo da otpevate svoju omiljenu pesmu zajedno.

Šičida je savetovao da se to radi 30 do 40 minuta dnevno, a ostatak vremena pustite dete da se igra.

Takođe, veoma važan uslov za uspeh je poverenje i blizak odnos između bebe odnosno deteta i roditelja.