'Pričao je kao beba i sve češće je imao izlive besa': Priča majke koja je pokušala sve, ali je njen sin i dalje mrzeo novu bebu

Suzan Dankan, majka troje mališana i blogerka iz Ontaria, bila je potpuno zbunjena kada je, nakon dolaska drugog deteta, njen stariji sin počeo da menja svoje ponašanje, uprokos tome što je učinila sve kako bi ga pripremila na dolazak nove bebe.

Posle nekog vremena, muž i ja smo odlučili da imamo još jedno dete. Oboje smo imali braću i sestre i nismo želeli da naše dete ostane usamljeno jednog dana kada nas ne bude bilo.

Od kako sam ostala u drugom stanju, suprug i ja smo radili sve baš onako kako piše u knjigama o vaspitanju, kako bismo pripremili našeg dečaka na dolazak brata ili sestre.

Kupil smo mu majcu sa natpisom "veliki brat" i medalju koju je nosio oko vrata, a na kojoj je pisalo "najbolji brat na svetu". Naručili smo ogroman tenk igračku za njega i čekali da stigne istog dana kad i mi sa novom bebom izađemo iz porodilišta. 

Veče uoči našeg izlaska iz porodilišta, organizovali smo specijalno noćenje kod bake. Od kada se probudio svi su mu uzbuđeno govorili da će to biti njegov najbolji dan, ikada. Na putu do porodilišta, sa suprugom je svratio u prodavnicu da za sestru izabere plišanu igračku. Zamislite - poklon za nekoga koga nikada u životu nije video. Ušao je u lift i sa uzbuđenjem čekao da stigne do sprata na kom sam bila.

A onda je nastalo sra*e.

Nikada neću zaboraviti pogled koji mi je sin uputio kada je ušao u sobu i video me kako u dojim njegovu sestru. Bio je to pogled pun razočaranja.

Pakao je najbolja reč kojom mogu da opišem nedelje koje su usledile. Moja devojčica je radila ono što sve bebe rade najbolje - spavala, a ja sam svu energiju koju sam imala usmerila na sina, i kako eksperti savetuju, trudila se da ne remetim rutinu koju smo imali pre dolaska bebe. Ništa nije upalilo.

Gosti koji su dolazili bili su ljubazni i donosili poklone i za bebu i za njega. Suprug je organizovao jedan vikend samo za njih dvojicu, vodio ga u park i zoološki vrt. Ali nije pomoglo, i dalje je mrzeo novu bebu. On je samo želeo da ponovo ima svoju mamu samo za sebe. 

Foto: Shutterstock

Onda je počeo da se ponaša kao beba. Iako mu se govor do tada lepo razvijao, odjednom je počeo da priča bebećim jezikom. Sve češće je imao napade besa i plača. Jednom prilikom, kada smo se vrćali sa časa mužičkog, imao je jedan od najintenzivnijih napada besa. Nije želeo da uđe u dupla kolica pa ga je poštar koji je bio u prolazu vodio za ruku, kako bismo bezbedno stigli kući. Odjednom je želo da spava sa mamom i tatom u kevetu. Nije više želeo da spava popodne. Svaki put kada bi došlo vreme za dremanje, on bi trčao po kući i vrištao. Na kraju sam odustala od njegovog popodnevnog spavanja - što je bila teška odluka za majku koja ima novorođenče.

Šta se to dešavalo sa našim divnim dečakom? Muž i ja smo bili na ivici živaca i ozbniljno smo razmišljali o dnevnom boravku, kako bih ja imala dovoljno vremena za ćerku. 

Ubrzo smo mu dozvolili da se ponaša kao beba, bez namere da ga prisiljavamo da se ponaša u skladu sa godinama. Takođe nismo od njega tržili da bude "veliki brat" niti da menja bebi pelene i tome slično. A i zašto bi pobogu dete moralo to da radi!?

A onda nakon pet meseci, naš stari dečak je, odjednom, ponovo postao onaj stari. Da li je do toga došlo jer je shvatio da njegova sestra i nije toliko loša, možda se pomirio sa tim da ona neće otići nigde ili shvatio da u našoj porodici ima dovoljno mesta i za dvoje dece - ne znamo, ali naš 'skoro anđeoski' dečak se vratio.

Život je bio ponovo lep, ali ne zadugo. Nakon dve godine odlučili smo se za još jedno dete. Ovoga puta odustali smo od titule "velikog brata i velike sestre" i naš sin se na novu situaciju privikao veoma brzo. A što se naše ćerke tiće, ona je druga priča. Još uvek plaćamo cenu dolaska nove bebe u naš dom."