Đačke zakletve nekad i sad: Čemu smo decu učili 1914. godine, a čemu ih učimo danas?

Prvi septembar veliki je dan za sve školarce i nastavnike. Mnogi se vraćaju u svoje klupe, a za mnoge je ovo i prvi dan u školi - postaju đaci prvaci.

Zapravo, obavezuje se da će biti čestit čovek.

Đačka zakletva iz 1914. godine:

Zaklinjem se da neću uništavati drveće i gaziti travu;

Obećavam da neću pljuvati na pod u školi i u kući i na putu;

Dajem reč da neću kvariti ograde ni nanositi kvara građevinama;

Nikada neću bacati hartije ni ma kakvo đubre po ulici;

Biću uvek učtiv;

Štitiću ptice;

Braniću tuđu svojinu onako kako bih želeo da drugi brani moju;

Obećavam da ću biti iskren i čestit građanin. 

Posle Drugog svetskog rata, do 1972, zakletva je glasila:

Zavetujem se pred pionirskom zastavom i pred svojim drugovima pionirima

da ću učiti i živeti kao veran sin svoje domovine

Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

Zavetujem se da ću čuvati bratstvo i jedinstvo naših naroda

i slobodu naše domovine stečene krvlju njenih najboljih sinova.

Za domovinu s Titom napred!

Poslednja generacija pionira rođena je 1982. godine i bila je to generacija koja je u prvi razred krenula 1989. Tekst pionirske zakletve glasio je ovako:

Danas, kada postajem pionir

Dajem časnu pionirsku reč:

Da ću marljivo učiti i raditi

poštovati roditelje i starije,

i biti veran i iskren drug,

koji drži datu reč;

Da ću voleti našu samoupravnu domovinu

Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju

Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo

i ideje za koje se borio drug Tito;

Da ću ceniti sve ljude sveta

koji žele slobodu i mir!

A evo kakvu zakletvu deca polažu danas:

Danas kad postajem đak, dajem svima na znanje, da ću učiti vredno, i steći obrazovanje. Slova sveske i knjige, i svaki broj i znak, biće mi najdraže brige, i biću uzoran đak!