Mama Dinja o vaspitanju i disciplini: I sloboda ima svoje granice

Vaspitanje deteta je najveći životni izazov. A u tom izazovu prava je umetnost održati balans između razuma i emocija, pogotovo ako kao imperativ imamo slobodu i ako želimo da dete odrasta rasterećeno od nametnutih društvenih normi i 'kalupa'.

Puštam je da radi to što radi jer ipak ne radi ništa loše. To je kreativno. Jeste igra hranom i činjenica je da smo mogli da ostavimo tu hranu za kasnije ali šta sad. Niko neće umreti zbog toga. Međutim dete se zaigra i u žaru igre obori hranu sa stola na pod. Pogledala sam na pod i videla prelepog Sneška na parketu. Sneško Belić od hrane razbacan po podu. Toliko je lep da želim da ga fotografišem. Pogledala me je i jasno me je pogledom pitala:"šta sad"?

Šta sad? Pitala sam samu sebe. Da li da budem mama koja voli disciplinu i red i kažem:"Ovo je jako ružno i nevaspitano jer hrana ne služi za igru, za to imaš plastelin, ovo je bio ručak, a pored svega toga isprljala si i sebe i sto i pod, pokupi sada ovo sa poda i nauči šta su granice i nemoj više to da radiš" ili da budem mama koja voli slobodu i kažem:"Ovo je fenomenalno, vidi kako je ispalo kao neko umetničko delo, sačekaj da fotografišem, pa ja sam ponosna na tebe, hajde da gađamo zidove hranom i da vidimo šta će još da ispadne od toga".

Razlika između ta dva stava je u granicama i disciplini ali upravo je ovo momenat kada se dete usmerava ili ne usmerava u pravcu slobode. Dakle sloboda ima svoje granice.

Nekoliko puta sam se uverila u to da ni ljubav ni sloboda ni mir nisu mogući bez granica. Granice su najvažnija stvar na svetu. Mera.

Kao kada spremamo ručak pa stavimo sto grama ovoga i sto grama onoga i onda dobijemo savršenu meru za sjajan obrok. Baš tako kako se moje dete igralo sa tim obrokom, baš tako se igra granicama. Baš tako kako se sprema hrana, baš tako se "kuva i prži i pohuje i priprema" sloboda.

Sloboda jedne osobe uvek zavisi od drugih ljudi. Ljudi mešaju slobodu sa mogućnošću da se čini sve što se želi. Mnogi govore kako žele da budu slobodni i misle da je za to potrebno da odu u šumu i budu sami i divlji. Ne. To nije sloboda. To je izgnanstvo. Sloboda ima okvire i granice. Ona je važna i u punom je sjaju baš u okviru društva. Ukoliko pređemo granice slobode mi ulazimo ili u nasilje ili u ludilo.

Tokom odrastanja susrećemo se sa raznim stvarima koje nas oblikuju jer kao društvena bića smo deo društvenog sistema koji nas na neki način dresira i brusi nas i oblikuje nas. Uče nas kakav je oblik ponašanja najkonstruktivniji za održavanje društva, a to je produžetak vrste i zarada novca. U okviru takvog sistema vi možete da nađete svoju slobodu poznavajući sebe i da odlučite da ne želite da produžite vrstu ili da ne želite da imate klasičan posao ili da ne želite da živite u stanu nego u kući na drvetu i tako dalje. Međutim to ne znači da niste i dalje deo društvenog sistema.

To vidim upravo sada kada imam dete. S jedne strane roditelj treba da disciplinuje dete i da ga uči da neke stvari prosto mora da radi i da neke stvari ne sme, a s druge strane roditelj duguje svom detetu slobodu. Kad će da bude slobodno ako ne u detinjstvu?

Šta je sloboda? Sloboda je pravo da šetam gola u svojoj kući, da jedem sa poda ako tako volim, da vodim ljubav sa kim hoću i kada god hoću i koliko god hoću, da spavam gde poželim, da se oblačim kako želim, da izgledam kako želim, da moj posao bude ono što ja volim i hoću da radim, da imam pravo da iznesem svoje mišljenje i svoj stav i da se smejem i izražavam i ponašam onako kako ja želim, a sve ovo da radim tako da ne ugrožava tuđa osećanja i tuđi život i tuđe izbore i mir i prava. Dakle da ne oštetim drugo biće svojom slobodom.

Dolazimo do zaključka da je za slobodu osim granica potrebna i etika, tj. moral, a moral i jeste pitanje fer pleja, tj. granica. 

Kada se obučete onako kako volite i kada nosite frizuru kakvu volite, a neko vas zbog toga ismeva ili omalovažava on narušava vašu slobodu. Narušava vaša prava. Ukoliko ste se tako obukli, a tražilo se da obučete poslovnu uniformu onda ste vi neko ko je narušio tuđi koncept tj tuđu slobodu jer niste ispoštovali kodeks. 

Tako je i sa međuljudskim odnosima. Niko nema pravo da omalovažava bilo koga zbog načina na koji živi svoj život u okviru svoje slobode koja ne ugrožava tuđa osećanja ili imovinu. Osoba koja ugrožava vaše izbore je nasilnik.

A photo posted by Dinja (@_dinja_) on Oct 31, 2016 at 3:15pm PDT

Sva ova pitanja postaju osetljivija kada govorimo o slobodi u bliskosti. Najspecifičniji vid slobode je upravo bliskost. Kako da budete blizu nekome, a da budete slobodni? Reklo bi se da je za to potrebna umetnost poznavanja granica. Nazovimo je umećem bliskosti. Kako da budemo bliski, a slobodni i kako da budemo slobodni, a bliski sa nekim?

Tako što dobro poznajemo sebe, svoje želje i ciljeve. Tako što poštujemo sebe i ono šta želimo. Kada imamo određeni put kojim idemo i na tom putu smo već formirali stvari koje nam znače, ulagali smo se u njih, postizali ih, borili se i osvojili ih – onda znamo i da poštujemo taj trud. Tako znamo da poštujemo i tuđi trud i odluke i osećanja i želje.

Pitam sebe često šta hoću. Pitam i druge kada mi se približe šta hoće. Ako nam se htenja ne poklapaju onda nema slobode. Nema prostora za zajedničku slobodu.

Prostor za zajedničku slobodu je nešto kao igralište. Ima pravila, ima granice, ima okvire i ima svu moguću slobodu da u okviru toga letimo kao ptice. Nešto kao trambolina. To što ja bliskost vidim kao trambolinu ne znači da neko drugi isto tako vidi bliskost. Nekome je to možda more. Nekome šuma. Nekome čak i zatvor. Nemam ništa protiv sve dok mene ne ugrožava.

Pogledala sam ćerku i rekla sam joj:"Ovo je prelepo, čekaj da fotografišem. Ovo je zabavno ovde i sada meni i tebi ali da si ovo uradila u školi sigurno bi ona teta što čisti bila malo tužna. Ovo je bio ručak i hajde da ručamo kada je ručak, a da idući put pravimo od plastelina sve ovo i to na prostoru za igru".

Pitala me je zašto stalno ne bismo pravili svašta tokom ručka i zašto ljudi jedu kašikom, a ne rukama i zašto se ljudi ne gađaju hranom dok jedu.

Pomislila sam kako je sjajno to što me pitala ali sam rekla:"Zato što to nije lepo i to nije dobra ideja". Lagala sam. Baš je dobra ideja."