Mama blogerka: Moja deca odlaze u krevet u 19 časova!

Prenosimo vam u celosti Melisin blog o roditeljstvu...

Moja šestogodišnjakinja je u školi osam sati. Kada večeramo i nakon što se istušira, već počinje da koluta očima i postaje pospana. Laku noć.

Moja četvorogodišnjakinja nema popodnevne dremke već dve godine, pa je i ona premorena do 19.00. Laku noć.

A što se tiče bebe, ona je beba. Dovoljno. Laku noć.

Još jedan od razloga zbog kojih ih tako rano stavljam u krevet jeste to što je i meni kao odrasloj osobi potrebno da imam neko vreme za sebe, bez njih.

Foto: Facebook

Ja ustajem u 5.30 da bih uradila sve što treba da uradim pre nego što one ustanu. A onda ceo dan nemam nijedan trenutak za sebe. Kad bih svoje mališane pustila da budu budni do 20 ili 21 sat, legla bih tek oko ponoći.

Ne. Ja to ne mogu.

Naravno, u retkim prilikama moja deca ostanu budna do 20 sati ili malo duže. Ali to je zaista retko. A svi znamo šta se dešava ako deca ne legnu u krevet kad i inače ležu.

Sve je u redu dok ne dođu do svoje granice. Onda postanu nerazumni! Vrište, plaču i mumlaju zbog raznih gluposti.

A sledeći dan je pakao. Izlivi besa, cviljenje, neprestano!

Da, naša porodica bolje funkcioniše kada deca idu u krevet ranije. Svi su manje razdražljivi (uključujući i mene), svi se bolje slažemo, a ja ostanem pri čistoj svesti i zdravoj pameti.

Ali to što oni rano idu u krevet, znači da mnoge stvari moram da preskočim, jer se ne uklapaju u naš raspored.

Odlazak kod komšija na sedeljku u 19.30? Ne, ne možemo.

Poziv kod prijatelja na picu u 18.30? Nikako ne možemo.

Žao mi je deco, mama vam nije zabavna.

Možda ću biti malo fleksibilnija što se tiče odlaska u krevet kada još malo porastu. Ali se nadam da će moja deca održati svoju naviku ranog odlaska u krevet i u narednim godinama.

A kada ih stavim u krevet, ponekad jednostavno uživam da ih gledam kako spavaju.