Roditeljska podrška ključna za pravilan razvoj mališana

Bliskost, poverenje i sigurnost od suštinskog su značaja za zdrav emotivni razvoj deteta, tvrdi Tomislav Kuljiš, autor programa „Roditeljstvo 0-6“ i osnivač Centra „Prirodno roditeljstvo“ iz Zagreba.

Prihvatanje negativnih emocija

Naš sagovornik nam je kroz primer objasnio po čemu se u praksi razlikuju bihejvioralni i razvojni pristup. Na primer, ako trogodišnjak udari svoju sestricu koja je još beba, roditelj koji je zagovornik bihejvioralnog pristupa će detetu oštrim tonom i uz razne pretnje očitati lekciju i time se postarati da više nikada to ne uradi. Dete će tada osetiti strah, stid, potisnuće ljutnju i na kraju će se osećati odbačeno i nesigurno, iako će promeniti svoje ponašanje. To ne znači i da će prihvatiti sestricu i da će time što je promenio ponašanje prestao da oseća ljubomoru i ljutnju zbog toga što sva roditeljska pažnja nije više usmerena samo na njega.

S druge strane, roditelj koji je upoznat s pristupom prirodnog roditeljstva, koji razume odakle se javlja određeno ponašanje, zauzeće sasvim drugačiji stav u takvoj situaciji. On će shvatiti da dete oseća kako je njegova povezanost s roditeljima ugrožena pojavom sestrice i da je aktiviran instinkt očuvanja takve povezanosti. Na početku dete ne može da ima pozitivne emocije prema bebi i jedino što oseća jesu nesigurnost i ljubomora.

–    Udarac će roditelj shvatiti kao izraz krajnje nemoći deteta da reši neželjenu situaciju i uvideće da je detetu potrebna potvrda da novopridošla beba neće pokvariti njihov odnos. Daće priliku detetu da  izrazi svoj strah i ljutnju kao i moguću mržnju i da kaže kako se oseća ne osuđujući ga pri tom. Čvrsto držeći povezanost gledanjem u oči, nežnim glasom i toplim dodirom pomoći će detetu da prođe kroz frustraciju i ljutnju na bebu uvodeći ga u tugu i suze. Pri tom će biti podrška i uteha, ali i izvor neumoljive spoznaje za dete da će od sada morati da deli roditelje s novom bebom – objašnjava gospodin Kuljiš.

Izražavanjem, umesto potiskivanjem svojih emocija, dete će produbiti odnos s roditeljima, a ujedno će imati osećaj sopstvene vrednosti i samopoštovanja, umesto da se oseća postiđeno i krivo. Krajnji rezultat će biti prihvatanje mlađe sestre.

Važno je naglasiti da je svako dete priča za sebe i da svoje ponašanje prema detetu treba da uskladimo s detetovim uzrastom, temperamentom i senzibilitetom. Zato je važno da dobro upoznamo svoje dete i njegove potrebe, da izgradimo odnos poverenja i bliskosti jer će mu to pomoći da se razvije u samosvesnu i srećnu osobu.

Tekst: Marija Perić Mitić