Sutra je posle spavanja

 Vreme se ne vidi... a vi, učeći ga ovim pojmovima, «ubeđujete» ga da ono ne samo što postoji, već jedan dan ima 24 sata, jedan sat 60 minuta, a jedan minut 60 sekundi...

Međutim, pravilno poimanje vremena biće od važnosti već prilikom prvog detetovog odvajanja (kada ga ostavljate samo u kući, ili ono prvi put samo ide iz kuće, navikavate ga na bebisiterku ili vrtić...). Takođe, u prvom razredu osnovne škole će to biti značajna olakšica - ne samo zbog privikavanja na školu (na primer, saznanje da danas ima četiri časa, da svaki čas traje vremenski isto, to jest 45 minuta, da ćete vi doći po njega po završetku četvrtog časa...), kao važne promene u životu deteta, već i na usvajanje osnovnih matematičkih pojmova.

Posebno za decu koja imaju teškoća u prihvatanju škole,  dragoceno je saznanje da je svaki dan u školi ipak konačan, da ima svoj kraj i da dete zna tačno kada se taj kraj dešava.

Zato, umesto da čekate da ono samo shvati poimanje vremena, radije uložite napor da mu to olakšate.

*Ispravljanje. Iako je «brkanje» vremenskih odrednica deo razvojne faze, kada dete u njima pogreši - ispravite ga. Ne morate svaki put detaljno da objašnjavate, ali makar njegovu rečenicu ponovite ispravno. Pokušajte da vaša objašnjenja budu što je moguće jednostavnija.

*Manipulacija detetovim neznanjem. Ako mu kažete, ostavljajući ga kod bake, ili u vrtiću: «Vratiću se brzo... ili ...za 10 minuta»), računajući na to da će se ono igrati i da mu nećete mnogo nedostajati - rizikujete da ono brzo shvati kako ste ga lagali. Zato, ma koliko u početku to bilo bolno, uvek mu recite istinu. Nemojte manipulisati njegovim nesnalaženjem u vremenu.

*Podsećajte na prošle događaje. Deca koja pamte svoja letovanja ili zimovanja po nekom događaju, društvu, provodu, igri i vremenu provedenom sa vama - brže i lakše usvajaju pojam godišnjih doba. Već sa tri, pet godina možete mu objašnjavati da se leti jede sladoled, ide na more, pliva... a da zimi pravimo sneška, nosimo jakne... Pritom ga uvek podsećajte na vaša konkretna iskustva i doživljaje. Zahvaljujući tome, postepeno će uspeti da razgraniči godišnja doba. Istovremeno, to će vam poslužiti kao dobra odrednica da u kasnijem predškolskom uzrastu objašnjavate godine. Na primer: «Poći ćeš u školu kada prođe još jedno leto...».

*Koliko nešto traje. Zamislite određenu radnju i onda tražite od deteta da proceni koliko ona traje: jedan dan, jedan sat, jedan minut, jednu sekundu. Da bi shvatilo dužinu trajanja nekog kraćeg vremenskog perioda, poslužite se brojanjem, u situacijama svakodnevnog života. Na primer, dok na ulici čekate da se upali zeleno svetlo semafora, možete da brojite sekunde. Ili, izbrojte za koliko sekundi lift u vašoj zgradi stigne od prizemlja do vašeg sprata... Već i samo brojanje, ali još više uviđanje odnosa veće-manje, duže-kraće, uveliko olakšava uviđanje vremenskih odrednica i pomaže kasnijem shvatanju matematičkih pojmova.

*Sat. Decu časovnici zbunjuju iz više razloga. Minuti su na satu označeni kao prostor između oznaka za sate, to jest između brojeva od jedan do 12, a pritom označavaju minute od jedan do 60. Odnosno, kada dete shvati da broj jedan na satu u isto vreme znači i jedan sat - kada ga pokazuje mala kazaljka, ali i pet minuta - kada ga pokazuje velika kazaljka, već je uveliko savladalo veštinu gledanja na sat. Predložite mu da malu kazaljku postavi na određeni broj, na primer šest, a veliku na 12, pa pitajte: «Sada je šest ujutru. Šta ti radiš u to vreme?» Kad dete odgovori, nastavite igru tako što ćete pomerati kazaljke i postavljati odgovarajuća pitanja. Uložite strpljenje, jer je većini dece potrebno vežbanje da bi u potpunosti naučila da gledaju na sat. Postepeno, dete će naučiti da povezuje ono što pokazuje časovnik sa njegovim ličnim, konkretnim dešavanjima u toku dana.

*Približite im pojam o vremenu. Većina dece pre četvrte godine teško može da uspostavi vremensku orijentaciju. Dete zna da jedan dan ima svoj početak, sredinu i kraj. Na početku jednog dana ustaje, umiva se, doručkuje... dok se na kraju dana sprema za spavanje. Da se približava kraj dana, dete zna po tome što polako pada mrak. Kada jednom razume šta je «dan», preko pojmova «dan» i «noć» ćete lako objasniti i pojam «sutra». Na primer: «To je dan koji će doći kada danas prođe, kada na kraju današnjeg dana padne mrak i prespavamo. Sledeći put kada se probudimo - to je sutra». Jednom, kada dete ovo usvoji, moći ćete da objasnite i nekoliko dana. Tako dva dana objašnjavate kao vreme: «Kada prespavamo dve noći, ili se probudimo u dva jutra...».

*Vaš rečnik. Nemojte izbegavati da u svom govoru koristite vremenske odrednice, pod izgovorom da ih dete ne poznaje. Umesto toga, olakšajte detetu razumevanje i vašeg govora i snalaženje u vremenu, tako što ćete koristiti one odrednice koje su njemu bliske. Recimo: «Ovaj crtani film traje otprilike tri minuta. Jedan školski čas traje koliko i jedno poluvreme u fudbalskoj utakmici...».

*Porodični ritam. Kada dete odrasta u porodičnom ritmu, gde se približno tačno zna vreme obedovanja i odlaska na spavanje, uz zajedničke rituale sa vama, to za njegov razvoj ima višestruke koristi. Pored toga što je dinamika dana smirujuća za dete, posebno kada su u porodici prisutne promene ili stresne situacije, podsticajna je za njegovo osećanje sigurnosti (na primer, ma šta da se ružno dešava, na kraju dana vi ćete ipak ispričati priču za laku noć, jer je to deo vaših rituala i uobičajen završetak dana). Ritam dana povoljno utiče i na lakše snalaženje u vremenu. Odnosno, vama olakšava objašnjavanje vremenskih odrednica, a detetu njihovo razumevanje.

Kazne i vreme

Deca najteže podnose one kazne koje su vremenski određene, upravo zato što nemaju jasnu predstavu koliko će dugo trajati. Kada ga kaznite na 15 minuta - u predškolskom uzrastu, njemu to izgleda kao večnost. Jedina vremenski određena, a preporučljiva kazna, i to ne samo u ovom uzrastu, jeste takozvana time out kazna, kada dete pošaljete u drugu sobu, ali na onoliko minuta koliko ima godina (pet godina = pet minuta, npr.).

Ono što dete razume

Kada objašnjavate neki vremenski pojam, izbegavajte odrednice sa minutima i satima, već se rukovodite onim što dete može da razume. Na primer: «Vratiću se pre nego što padne veče (ili: posle tvog ručka...)«.

Kalendar kao podsetnik

Veliki zidni kalendari su pogodni za shvatanje pojedinačnih dana i uviđanje odnosa u budućnosti ili prošlosti. Ako na svakoj kockici ispod svakog datuma napišete šta ste radili - ubrzo ćete dobiti dobar podsetnik i mogućnost da svom detetu kažete: «Bili smo u poseti kod tvog druga pre dva dana (jer ste prebrojali dve kockice unazad, od današnjeg dana)«. Takođe, možete obeležiti neki datum u skoroj budućnosti, kada nešto važno i lepo treba da se desi detetu (na primer, nečiji važan rođendan). A zatim, svako jutro, kada se probudi, dopustite mu da precrta prethodni dan (ili, pre spavanja da precrta taj koji je prošao). Tako će, prebrojavajući koliko mu je dana-kockica ostalo do važnog događaja, početi da uviđa da se taj događaj približava.

Jelena Holcer, pedagog