Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kada opaska učiteljice dirne i dušu i sećanja: Ali ona ne zna... Ja sam rodila Supermena!

Razgovor sa učiteljicom u mami Mirjani izazvao je lavinu emocija, i naterao je da se zapita - zašto dečak od sedam godina ne sme da trči na odmoru u školi. Ovo je njena priča...

 Izvor: Foto: Shutterstock

Na putu do kuće komšiluk me čudno posmatrao. Imam to neko držanje arogantne žene, te mi se retko ko usput i inače javlja, al’ ovoga puta mi se sklanjaše k’o ono na filmu. S vrata sam počela da vičem "Gde si? Dolazi ovamo!"

Povezane vesti

Preplašen i svestan da je nešto zasr'o, vukao se iz sobe sporo. Sve mu je nekako i bilo svejedno dok me nije ugledao. Sreli su nam se pogledi i ja shvatih da misli ono pusto "Ubiće me majka!"

Tako zvučim, Bogtepita kako izgledam, ljuta i sva crvena od besa.

"Što plačeš?", upita me.

"Ko plače? Šta pričaš? Dolazi ovamo, bila sam u školi!"

"Dobro, znam, zvala te je učiteljica, al’ nemoj da plačeš, molim te".

U tom se pogledah u veliko ogledalo u hodniku i shvatih da su mi ogromne suze razmazale svu šminku, teku, ma ne teku liju, potpuno nekontrolisane, naprosto žive, k’o olovo teške… Besno ih rukom brišem, još ljuća jer ne znam odakle sad suze, mislim zašto sad?

"Jesi mnogo ljuta? Nisam hteo, slučajno smo se pogurali, nije mu ništa. Vidi ni meni nije ništa, znam moram više da pazim, sve mi je rekla učiteljica, nemoj da plačeš".

Dok se on posipa pepelom kao i obično kad nešto skrivi i kad se ljutim na njega, meni samo odzvanja u glavi "Otkud sad ovo? Mislim, zašto sad? Svašta!"

Foto: Shutterstock

A sve je počelo potpuno glupo… Pozvala me je učiteljica da dođem na razgovor, eto nikad ne dolazim na otvorena vrata pa da se vidimo malo, da mi ispriča šta je danas uradio…. Ništa, šta ću, dođem, čekam, saslušam. Svašta smo pričale, malo o njemu, više onako bezveze al’ reče ona na kraju razgovora: "Ovo moram da Vas posebno zamolim, molim Vas da na ovo obratite posebnu pažnju, da pričate sa njim da to ne radi, da ga kaznite ako treba i da budete istrajni u kazni" i tako još sto rečenica uvoda da bi na kraju rekla "da mu objasnite da ne sme da trči na odmoru".

Zateče me u momentu, pa mahinalno onako podanički rekoh "’Oću".

Povezane vesti

Odjednom mi se upali lamica i upitah: "Ček’, kako mislite da ne trči na odmoru?!!! Zašto da ne trči?!!!!!!" Tu ona iznese sve teze iz priručnika o bezbednosti dece u školi, te će da padne, te ajd što će da padne al’ ima da povredi još nekog dok pada, te će da se ugruvaju, te to nije dozvoljeno, neće ona da bude odgovorna, te će…."

Povezane vesti

Saslušah mirno sve te argumente zašto dečak od sedam godina ne sme da trči na odmoru, probah da objasnim da nemaju fizičko, da mu fali vazduha, da je u školi od 7-17h, da je mali.. Ma jok, da ne trči i tačka. Završismo razgovor i svaka odlazi svojim putem.

Ali ona ne zna…

Odjednom mi postaje jako hladno, baš kao onog dana kad sam gologuza i rasporena, početkom februara, ležala neprokrivena u šok sobi Gradske bolnice.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica