Odabir vrtića ili bebisiterke

VRTIĆ

Najbolje vreme za polazak

Većina dece kreće u vrtić u septembru. To znači da će dete, ako ga upišete posle ovog roka, ući u svoju vršnjačku grupu u trenutku kada se drugi mališani već poznaju i između njih postoji interakcija. Zbog toga će njegovo prilagođavanje u startu da bude otežano jer će morati ne samo da se navikava na nov ritam dnevnih aktivnosti, autoritet vaspitačice i upoznavanje dece, već i da se aktivno bori za svoje mesto u grupi.

Najveće prednosti privatnih vrtića u odnosu na državne su: manji broj mališana u grupi, veća informisanost roditelja o dnevnim aktivnostima, bolja komunikacija sa vaspitačicama,  mogućnost veće kontrole jelovnika, higijene objekta... Međutim, niti je privatni vrtić garancija dobrog izbora, niti je državni sinonim za loš vrtić. Upravo zato, dva osnovna roditeljska zadatka su odabir pravog vrtića i priprema deteta.

Izbor za vaše dete

Obiđite obdaništa u kraju i razgovarajte sa stručnim licima, kako biste se pravovremeno informisali o svemu što vas zanima. Prilikom izbora se koncentrišite na sledeća pitanja: Koliki je broj dece u grupi? Kakav je plan rada, tj. aktivnosti? Kakvo je osoblje vrtića, tj. da li su u pitanju isključivo vaspitačice ili i pedagozi, medicinske sestre...? Preporučljivo je da se za ove razgovore pripremite, odnosno unapred smislite šta hoćete da saznate. Imate pravo da pitate zaista sve što želite i zato nemojte da se snebivate, čak i kada vam vaša pitanja deluju smešno. Na primer, pitanje da li deca u istim patikama idu u dvorište i nakon toga se u njima igraju u zatvorenom prostoru, na prvi pogled može da izgleda bez značaja, ali mnogo govori o higijeni objekta. Zamolite vaspitačicu da vam ukratko opiše šta sa decom radi, da vam pokaže neke crteže, da opiše šta namerava da radi u idućem periodu. Raspitajte se kako teče proces uvođenja deteta u grupu. Odnosno, da li je roditeljima dozvoljen pristup prvih dana, da li možete da ostavljate dete samo po nekoliko sati, kakva su njihova iskustva i da li praktikuju neke posebne olakšice ili aktivnosti za novopridošlo dete (u pojedinim vrtićima se "novom" detetu ispunjavaju želje - druga deca mu pevaju pesmice, poklanjaju crteže u znak dobrodošlice...).

Priprema deteta za vrtić

Ova priprema je pre svega psihološke prirode, jer ćete potrebne zdravstvene preglede brzo da obavite. Najpre, za obdanište nema zakonskog, već preporučljivog uzrasta, ali i to zavisi od samog deteta. Znaci koji govore da je zrelo i spremno za vrtić su: više ne nosi pelene (barem ne tokom dana), pokazuje interesovnje za igru sa vršnjacima, može nekoliko sati da provede bez vas, ostajalo je samo u prisustvu drugih odraslih (baka i deda, na primer).

Pre polaska, bilo bi dobro da nekoliko puta zajedno odete do njegovog budućeg obdaništa, da posmatrate decu u dvorištu, i da mališanu kažete kako će ubrzo i on moći da se tu igra.

Učenje samostalnosti

U deo vaše pripreme za vrtić ulazi i učenje samostalnosti. Naime, ukoliko dete ume samo da se obuče, izuje obuću, veže pertle... ne samo da će to da bude velika olakšica za vaspitačice, već će da podigne nivo samopouzdanja kod deteta. Ono će da se oseća nadmoćnije u odnosu na one mališane koji ove aktivnosti ne uspevaju da obavljaju samostalno, pa im je potrebna pomoć odraslih.

Kada govorite o vrtiću, pokušajte da kontrolišete emocije. Svaka vaša emocija je "zarazna" po dete. Ako vi na ovo prvo odvajanje reagujete burno, napeto, nervozno - isto će tako da reaguje i dete. Ono podsvesno misli da će u vrtiću sigurno da mu se desi nešto veoma loše čim ste vi toliko uplašeni i nesigurni. Slično je i sa scenama opraštanja. Što su duže i dramatičnije - biće teže i detetu i vama da se "odlepite". Umesto toga, pokušajte smirenim glasom da objasnite kako ćete da dođete u dogovoreno vreme (navedite tačno kada, na način koji dete može da razume, na primer: odmah posle ručka, ili kada budu dolazili i drugi roditelji, ili posle spavanja...), da ste uvereni da će sve da bude u najboljem redu i da sada zaista morate da odete. Dodajte i da, bez obzira što ćete da budete odvojeni, vi ćete i dalje mnogo da mislite na njega, i da ćete jedva čekati da ga vidite i da pričate kako je provelo dan. Kako biste mu olakšali početne periode nedostajanja, ostavite mu u džepu bombonicu ili sitniju igračku koja će da ga podseća koliko ga volite.

BEBISITERKA

Ukoliko je vaš plan da u narednom periodu dete čuva bebisiterka, odabir prave osobe je vaš primarni zadatak.

Čuvajte se previše zaštitničkog odnosa prema detetu. Jer ako podsvesno verujete da niko ne može tako dobro o njemu da brine kao vi, jasno je da će vaši zahtevi da budu previsoki, i da odgovarajuću bebisiterku nećete ni da pronađete.

Kako do bebisiterke?

Putem novinskih oglasa možete da se informišete o pojedinačnim ponudama, kao i o postojećim službama i agencijama. Drugi način je preporuka koju možete da zatražite ili od druge mame, ili od osoba koje rade sa decom (iz vrtića, na primer). Zahvaljujući njihovoj međusobnoj povezanosti, one će rado da vas upute u potragu za osobom od poverenja. Međutim, najvažnije je da u tu osobu poverenje steknete upravo VI. I zato, ma koliko neka devojka ili žena imala dobre preporuke, koliko god je hvalili... ako vi nemate dobar utisak o njoj - verujte svom sudu i osećaju.

Potencijalne kandidatkinje pozovite na razgovor. Za njega se detaljno pripremite, smislite unapred pitanja. Imate pravo da budete direktni, otvoreni, jasni, jer upravo od izbora prave osobe zavisi kvalitet provedenog vremena vašeg deteta. Neophodno je da pitate i koja su njena ranija iskustva sa čuvanjem dece tog uzrasta, koje aktivnosti namerava da sprovodi sa mališanom, koja su njena očekivanja od vas, koji su razlozi prijavljivanja za baš taj posao...

Nivo autoriteta

Pre razgovora sa kandidatkinjama, razmislite o količini autoriteta koji od bebisiterke očekujete. Naime, autoritet koji će ona da ima prema detetu zavisi od nje (temperamenta, iskustva, motivacije za taj posao), od deteta (zrelosti, uzrasta, temperamenta), ali i od vašeg međusobnog dogovora. Kako biste definisali granice autoriteta, pokušajte da postavite nekoliko: "Šta ako ..." situacija. Neke od njih mogu da budu  bezazlene, na primer: dete insistira na slatkišima pre ručka iako mu vi to zabranjujete. Šta će ona da uradi? Jasno, kada bebisiterka pokušava da se pokaže u što boljem svetlu kako bi dobila posao, sigurno neće da vam odgovori: " Pokleknuću, daću mu slatkiše...", već verovatno: "Postupiću u skladu sa vašim stavom". Pravilo koje se preporučuje da ustanovite sa bebisiterkom jeste da ona ne sme da pruža ono što vi zabranjujete, i obrnuto. Naime, svaki novi model ponašanja koji ona uvede, može kod deteta da stvori zabunu i nesigurnost. Izuzetak su slučajevi kada je njeno ponašanje u važnim  stvarima različito, jer je to deo vašeg dogovora. Njen autoritet će najviše da dođe do izražaja u nekim manje bezazlenim i potencijalno opasnim situacijama. Na primer, postavite joj sledeću "šta ako..." situaciju: vi ste na poslu, dete je ostalo sa njom, i odjednom ima izuzetno visoku temperaturu. Šta bi ona prvo uradila? Dala mu lek, pozvala vas, potražila lekarsku pomoć...? Kada čujete njen odgovor, razmislite: ukoliko bi  samoinicijativno dala lek detetu - da li to govori o njenoj preteranoj ubeđenosti da sve može da obavi sama, i da joj vaša dozvola nije potrebna? Za ovakve slučajeve pokušajte da se konkretno dogovorite šta treba da uradi i kako da se ponaša.

Podrazumeva se da ćete bebisiterku da uputite i gde se nalazi mesto za presvlačenje deteta, bočice, hrana... kao i gde se nalaze važni telefonski brojevi u slučaju hitne potrebe. Takođe, ukoliko vi ili vaše dete imate neke posebne zahteve ili specifičnosti, morate to sasvim jasno i otvoreno da kažete. 

Postepenost

Pre nego što bebisiterku ostavite samu sa detetom, ostanite u drugoj sobi, kako biste im dali vremena da se upoznaju i "snađu". Situacije presvlačenja, traženja omiljene igrčake, prepoznavanja pokazivanja gladi, žeđi i raznih drugih želja vašeg deteta - za bebisiterku moraju da budu lako razumljivi zadaci.

U svakom slučaju, odgovarajuća bebisiterka predstavlja veliku pomoć i podršku porodici. Idealno je da ona bude istovremeno i drug u igri i pažljivi slušalac dečjih potreba i interesovanja. Budite uporni da pronađete upravo takvu osobu, kako bi odrastanje vašeg deteta bilo još potpunije i veselije.

Vredne lekcije

Buduću socijalizaciju ćete da mu olakšate ako neposredno pre polaska ima što više kontakata sa vršnjacima. Svako druženje i igra, bez obzira koliko u njima bilo konflikata, svađa, mirenja, durenja... predstavljaju vrednu lekciju. Ovakvi susreti će uveliko da pomognu detetu da se snalazi u vrtiću, gde će da uspostavlja različite odnose i sa stidljivom, i sa agresivnom, i sa ćutljivom, i sa bučnom, i sa nemirnom decom.

Pripremni razgovori

Sa razgovorima počnite najmanje trideset dana pre nego što dete prvi put odvedete u novu sredinu. Pružite mu realnu sliku kada opisujete šta ga tamo čeka, ali ne preterujte sa zabranama, kaznama, pretnjama. Umesto upozorenja kako će morati da sluša vaspitačicu, da jede ili spava kad i ostala deca, da bude uvek mirno i poslušno, radije recite da će tamo da stekne mnogo novih drugara, da će da nauči nove igre, da će vaspitačice da brinu o njemu, i da može da im se obrati kada mu je nešto potrebno ili nešto nije u redu.

Dogovor je najvažniji

Sopstvenu brigu kako se dete oseća u ovim prvim danima, možete bar delimično da ublažite tako što ćete da se sa vaspitačicom dogovorite da telefonom proverite kako se dete snalazi. Uostalom, kada vi odete, ono ostaje u prostoru punom dece i novih igračaka. Dakle, sa bezbroj izazova i zanimljivih sadržaja. Često je dovoljno da mu se samo na odgovarajući način skrene pažnja pa da vas "zaboravi", sve do trenutka kad dođete po njega. 

Postepeno navikavanje na bebisiterku

Uobičajeno uhodavanje i navikavanje deteta na novu osobu traje oko dve nedelje. Po isteku ovog perioda možete početi da ih ostavljate nasamo po nekoliko sati. Naime, prelazni period se daleko lakše podnosi postepenim navikavanjem, nego ako vas odjednom nema po ceo dan.

Jelena Holcer, pedagog