Vrlo male bebe uče preko čula vida, sluha i dodira. Zato je važno da beba primi što više pozitivnih poruka preko njih. Većina ovih stvari se odigrava spontano i verovatno ćete reći da ne postoji ništa prirodnije od obasipanja bebe nežnošću. Zato je gledajte pravo u lice dok joj se smešite i pričate joj - na taj način će zadovoljstvo biti prva asocijacija koju će imati kada ugleda vaše lice. Uživaće u vašem dodiru ukoliko je nežno ljuljate ili masirate.

1. Prva godina

*Od prvih dana dok vam saopštava svoje potrebe beba istovremeno upoznaje svet oko sebe. Ukoliko se ponašate na gore pomenut način, ona će shvatiti da je svet koji je okružuje ispunjen srećom i ljubavlju, što je najbolji mogući način da počne da se oseća dobro u sopstvenoj koži i shvati da nekome nešto znači.

Majke svojom nežnošću, poverenjem i toplinom, instinktivno grade osećaj sigurnosti i zaštićenosti kod dece.

*Sigurnost koju dete pronalazi u majci od vitalnog je značaja za razvoj osećaja sopstvenih vrednosti. Ima li išta vrednije u životu od saznanja da vas onaj, ko o vama svakodnevno brine, bezrezervno voli? To će pomoći da i sami sebe počnete bezuslovno da volite i učiniti dovoljno jakim da podnesete i pohvalu i kritiku, a da pri tome ne izgubite samopouzdanje.

*Ukoliko vam nešto od ovoga ne izgleda prihvatljivo, ne brinite. Sledite svoju prirodu. Nemojte raditi ništa što će od vas tražiti preveliku žrtvu - nećete zbog toga biti lošija majka. Pronađite način u kome ćete i sami uživati. Ne voli svaki roditelj da masira svoju bebu, ali zato možda ume da se najlepše mazi i igra, ili na neki drugi način zbližava sa svojim detetom. A time ćete mu pokazati da je rođeno voljeno i da ga nije teško voleti.

2. Druga godina

*U toku druge godine deca još uvek upoznaju sebe i pokušavaju da shvate ko su i šta su. Sa dvanaest meseci, na primer, vašem mališanu nije baš sasvim jasno da svi delovi njegovog tela pripadaju baš njemu. Međutim, sa svakom novom naučenom aktivnošću ono dograđuje svoju ličnost. Razlog zbog koga dvogodišnjaci ne umeju da dele stvari upravo leži u činjenici da oni još uvek uče ko su i šta im pripada (i šta im ne pripada, naravno). Odbijanje da drugoj deci dozvole da se igraju sa njihovim igračkama kao i to da vas ne slušaju, veoma je važna faza u njihovom razvoju. Izgovarajući "ne" oni uče da imaju sopstveno mišljenje.

Drugačiji pristup

Ono što vi i drugi odrasli kažete detetu ima ogroman uticaj na njega.Surovi komentari poput:"Ti si beskoristan!", mogu da ga navedu da poveruje kako ne vredi ništa. Zato, sledeći put kada mališan uradi nešto što vam ne odgovara budite pozitivni:- Umesto: "Ti si glup!", recite: " Zar nisi pametan?"- Umesto: "Ti si beskoristan!", recite: "Nije loše - zaista si se trudio da to uradiš."- Umesto: "Daj meni da to uradim, ti si spor!", recite: "Hajde da uradimo zajedno!"

*Način na koji vaš mališan vidi sopstvenu ličnost još uvek velikim delom zavisi od toga kako ga vi vidite. Zato mu u svakoj prilici dajte do znanja da je predivno i da ga izuzetno volite, demonstrirajući to zagrljajima i poljupcima.

*Razgovorom i pažljivim slušanjem šta dete ima da vam saopšti, daćete  mu do znanja da uvažavate njegovo mišljenje. Ono u ovom uzrastu najviše uči kroz igru i voli ukoliko mu se pridružite. Podeljena iskustva, kao što je odlazak u prodavnicu ili zoološki vrt, potvrdiće mu da uživate u njegovom društvu.

*Svaki put kada dete nauči da nešto samostalno uradi, ono napravi ogroman korak napred, kada je njegovo samopouzdanje u pitanju. Ne budite previše ambiciozni i tražite ono što je van njegovih mogućnosti, ali isto tako nemojte ga ni sprečavati da neke stvari pokuša. Svaka novostečena veština učiniće da se dete lepo oseća isto kao što će ono što je suviše teško učiniti da se oseća loše.

3. Pre polaska u školu

*Ponekad se dešava da, kada mališan napuni četiri godine, izgleda kao da raspolaže sa manje samopouzdanja nego kada je bio mlađi. U ovom uzrastu on je u većoj meri svestan svojih mogućnosti, pogotovu ukoliko je krenuo u školicu i počeo da se upoređuje sa drugom decom, koja možda brže trče, bolje čitaju, ili imaju više prijatelja. Naravno, samopouzdanje je nemoguće fiksirati zauvek i ono može da varira iz dana u dan.

*Nakon navršene treće godine, sposobnost da stiče prijatelje ide ruku pod ruku sa ostalim bitnim faktorima koji utiču na razvoj samopouzdanja deteta. Neki kvaliteti kao što su umiljatost i bistrina ne mogu se kontrolisati, niti učiti, ali je zato iz vrlo praktičnih razloga vrlo važno dete naučite veštini komuniciranja, koja ide ruku pod ruku sa samopouzdanjem.

*Ne zaboravite i na sopstveno samopouzdanje. Razmišljajte o tome šta ste lično postigli - ne samo o tome šta niste stigli da uradite! Odvojite malo vremena da naučite nešto novo, slušate muziku koju volite ili da pročitate dobru knjigu. Vašem detetu je, takođe, potrebno saznanje da, osim njega, u životu imate i druga interesovanja.

Kako možete da pomognete detetu da izgradi samopouzdanje?

-Nastavite da stalno naglašavate da ga volite, nagrađujući njegove pokušaje da samostalno nauči nove stvari i izbegavajte da koristite grube kritike.
-Podelite sa njim osećaj razočarenja i podstičite ga da deli svoja osećanja sa vama i drugim članovima porodice.
-Interesujte se za detetov život i onda kada nije sa vama -ispitujte ga o tome šta je radilo kada nije bilo sa vama i pažljivo saslušajte šta ima da vam kaže.
-Ukoliko imate stidljivo dete, provodite izvesno vreme diskutujući sa njim o njegovim kvalitetima.
-Omogućite mu da sve više preuzima kontrolu nad svojim životom. Naučite ga novim stvarima: da se samostalno obuje i veze pertle i sl. To će učiniti da se oseća zadovoljno sobom.


Bojana Jovanović