Mnoga deca su živahna, ali za neku se može reći da su veoma nemirni, nestašni, da ne mogu da sede mirno. Stručnjaci kažu da se iza toga krije svesna odluka dece da se kreću, koju najverovatnije donose jer zaista ne mogu da sede mirno.
Ono što najpre treba da imate na umu je da je deci potrebno mnogo više kretanja nego odraslima, ali da postoje neki problemi koji doprinose povećanoj fizičkoj aktivnosti.
Australijski okupacioni terapeuti su naveli moguće uzroke povećane aktivnosti kod dece:
1. Mišići deteta ne mogu da ga drže duže u uspravnom položaju
Imamo mišiće koji su kratkotrajno snažni i odgovorni su za brze pokrete. Takođe neki mišići koji su bliži skeletu nisu toliko snažni, ali mogu da budu angažovani duži vremenski period.
Ponekad se dešava da ovi mišići bliže skeletu kod dece nisu dovoljno jaki, te da ne pružaju dovoljnu stabilnost koja je potrebna da duže sedenje.
Ako je to slučaj, možete da primetite da je mališan pomalo pogrbljen ili da se kreće veoma brzo.
2. Dete ne može da "utiša" određene senzacije
U okruženju ima puno senzacija koje su nevažne za funkcionisanje i opstanak, i dok većina nas može da ih ignoriše i obrati pažnju na važne stvari, deca koja ne mogu mirno da sede ne mogu da "filtriraju" ove stimulanse.
Ukoliko dete ne može da "utiša" određene zvukove, dodire, osećanja iz okruženja, ono može da ima izraženu potrebu da istražuje sve oko sebe.
Ono što roditelji mogu da urade je da im pomognu da se skoncentrišu na zadatke koje treba da nauče i završe, piše kids-first.com.au.
3. Dete ne dobija dovoljno senzornih informacija od vestibularnog sistema za obradu (pokret i ravnoteža)
Vestibularni sistem se nalazi u unutrašnjem uhu i daje nam informacije o tome gde se nalazimo u prostoru i kako se krećemo. Ako je vaše dete jedno od mališana koji se neprestano ljuljaju napred-nazad, skaču gore-dole, kotrljaju se po podu, moguće je da im telo traži ovu vrstu pokreta da bi se osećalo smireno.
Pomislite na odraslu osobu koja se ne oseća dobro osim ako dan ne započne fizičkim vežbanjem ili brzom šetnjom po kraju. Mozak nekih ljudi prosto ne radi dobro dok telo nije sinhronizovano.
Koliko god to zvučalo ludo, nemirnom detetu je potrebno kretanje da bi se osetilo mirnim i da bi moglo da zadrži kontrolu nad svojim mislima i ponašanjem.
4. Dete ne dobija dovoljno informacija od svog proprioceptivnog sistema (svest o telu)
Proprioceptivni sistem deteta se sastoji od mišića i zglobova tela i nekoj deci je teško da se fokusiraju kada ovaj sistem ne radi kako bi mogao da "ostane na zadatku". Kada deca koriste svoje mišiće i zglobove protiv otpora, aktiviraju ovaj sistem koji im daje poruke o tome gde se njihova tela nalaze u prostoru.
Ako dete izluđuje sve oko sebe potrebom da "petlja" s malim predmetima, udara u svoje vršnjake, lupa rukama po zidovima, naslanja se na druge i trči unaokolo, možda im je potrebno samo da se malo "saberu" kako bi njihov mozak i telo dobro funkcionisali.
U ovom slučaju, najbolje je da dete pravi pauze, odnosno da nakon dužeg sedenja ima periode kada će se kretati jer to može da napravi veliku razliku u koncentraciji.
5. Kombinacija ovih faktora
Povećana potreba za kretanjem može da bude posledica kombinacije ovih faktora ili ništa od navedenog. Ako se dete ne oseća dobro, ima glavobolje, umorno je, veoma je uzbuđeno ili ljuto, mnogo mu je teže da mirno sedi i koncentriše se.
U svakom slučaju, ako vam deluje kao da potreba za aktivnošću ima negativan efekat na učenje ili ponašanje deteta, obratite se stručnjaku.
BONUS VIDEO: