Faktori rizika koji mogu da izazovu hrkanje kod male dece i beba su uvećani krajnici i adenoidi, začepljenost nosa, anatomija lica, uske vilice, loša ishrana i kvalitet vazduha.
Opstruktivna apneja se manifestuje hrkanjem
Hrkanje kod male dece može da ukazuje na poremećaj disanja koji se naziva opstruktivna apneja u snu, ozbiljno stanje koje zahteva medicinsku intervenciju specijaliste ORL. Posledice po zdravlje uključuju hronični umor tokom dana, poteškoće sa koncentracijom, nizak nivo kiseonika u krvi, metaboličke probleme i poremećaje srčanog ritma.
Opstruktivna apneja takođe negativno utiče na razvoj lica dece, ali može biti i posledica kraniofacijalne nerazvijenosti i maksilarnog retrognatizma, a ortodont ima ključnu ulogu u identifikaciji ovih problema. „Kao ortodonti, redovno pratimo razvoj naših pacijenata i upoznati smo sa znacima poremećaja disanja u snu. Deca sa respiratornim opstrukcijama često imaju izduženo lice i nedovoljan prostor za nicanje zuba“, objašnjava dr Ela Banika, specijalista ortodoncije i dento-facijalne ortopedije.
Studije procenjuju da između 1,5 i 6 procenata dece uzrasta od 2 do 6 godina ima opstruktivnu apneju u snu, ozbiljno stanje koje zahteva medicinsku intervenciju. Od dece kojima je dijagnostikovan poremećaj disanja u snu, oko 70% ima dijagnozu opstruktivne apneje u snu. Većina njih se suočava i sa ortodontskim i dentofacijalnim ortopedskim problemima. Podaci takođe pokazuju da 8 od 10 ortodontskih pacijenata ima respiratorne poremećaje, zbog čega je neophodno njihovo praćenje.
Dr Banica naglašava važnost rane ortodontske procene, idealno oko 3-6 godina, kako bi se na vreme identifikovali i lečili respiratorni i ortodontski problemi. Rane intervencije, kao što je dekongestija disajnih puteva, mogu imati značajan uticaj na razvoj lica i kvalitet života dece.
Znaci na koje treba obratiti pažnju su: disanje na usta, hrkanje i škrgutanje zubima tokom spavanja, mokrenje u krevet (mokrenje u krevet tokom noći) i prekomerno balavljenje na jastuku tokom noći. Ovo može da ukazuje na nedovoljnu oksigenaciju mozga, što dugoročno može ozbiljno da štetiti zdravlju dece. Ovi problemi ne prolaze sami i zahtevaju medicinsku intervenciju.
BONUS VIDEO