Važno je da obratite pažnju na bilo koji simptom koji ukazuje na alergiju. Čak i ako su prethodne reakcije bile blage, dete sa alergijom na hranu uvek je u opasnosti da sledeća epizoda bude opasnija. Dakle, ako imate dete koje je imalo alergijsku reakciju, moraće da izbegava određenu hranu i, ako lekar preporuči, uvek imajte pri ruci lekove protiv alergije.
Često nestaju same
Većina blagih alergija na hranu u detinjstvu nestaje u odraslom dobu. Statistike pokazuju da do 6% sve dece ima alergiju na hranu. Ako roditelj ima sezonske alergije, astmu ili ekcem, deca su u većem riziku od bilo koje alergijske bolesti. A ako jedno od dece ima alergiju na hranu, povećavaju se šanse da će i druga braća i sestre biti alergični. Dobra vest je da oko 85% najčešćih alergija (na kravlje mleko, soju, jaja i orašaste plodove) nestaje samo do treće godine.
Šta su najčešće?
Lista najčešćih alergija razlikuje se od jednog geografskog regiona do drugog, ali postoji nekoliko sastojaka koji se smatraju alergenima i kao takvi se prijavljuju širom sveta. Namirnice sa najvećim potencijalom alergena su: kravlje mleko, kikiriki, soja, jaja, pšenica, orasi, plodovi mora i riba.
Važno je znati da alergene supstance mogu biti uzrok intolerancije na hranu, za razliku od alergija, iako simptomi mogu biti slični. Razlika je u tome što je kod alergija uključen imuni sistem, dok se kod intolerancije radi o simptomima varenja i opštem lošem, ali ne i po život opasnom stanju.
Simptomi alergije na hranu kod dece
U zavisnosti od uzrasta, dete može da opiše alergijsku reakciju koju oseća. Može da kaže da ga peče jezik, da ga svrbe i peckaju usta, da oseća kao da mu je nešto zaglavljeno u grlu, da su mu zapušene uši, dok vrlo mala deca mogu da vuku jezik ili uši, da plaču drugačije i da preterano bale. Uobičajeni simptomi alergijske reakcije, uključujući i kod dece, manifestuju se na nivou nekoliko organa.
- Koža: svrab, koprivnjača, otok, crvenilo;
- Oči: suzenje, crvenilo, svrab, otok;
- Nos: sekret, svrab, začepljenost;
- Usta: svrab, oticanje usana, jezika i usta (što može da utiče na gutanje ili disanje)
- Stomak: mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku
- Respiratorni organi: stezanje u grudima (teškoće u govoru ili disanju), otežano ili teško disanje, kašalj
- Kardiovaskularni sistem: slab puls, gubitak svesti, bled izgled, vrtoglavica, brzo povećanje i smanjenje otkucaja srca
Kada je uključeno više telesnih sistema, to se smatra anafilaktičkom reakcijom, što zahteva hitna medicinska pomoć. Ako nemate auto-injektor za epinefrin, pozovite hitnu pomoć kako biste odmah zbrinuli dete.
Testovi
Ako sumnjate na alergiju, alergolog će započeti dijagnozu kožnim testom. Male količine alergena se prskaju na površinske lezije nastale u gornjem sloju kože. Crvenilo na tom mestu može da ukazuje na alergiju. Mogu da se urade i testovi krvi koji mere prisustvo antitela koja stvaraju imunološku reakciju na određenu hranu.
Kako da kontrolišete
Izbegavanje hrane koja izaziva alergije je najvažnija mera. Pratite etiketu na hrani i pitajte u restoranu o alergenima prisutnim u hrani koju dajete svom detetu. Škola i bliski prijatelji moraju biti obavešteni da bi vas podržali u vašim naporima da zaštitite dete.
Na putovanjima i kada idete kod prijatelja, da biste izbegli bilo kakav problem koji bi mogao nastati, jedno rešenje je da imate hranu za poneti. Takođe, ne smeju mu nedostajati ni interventni lekovi, odnosno injekcija epinefrina za tešku situaciju anafilaktičkog šoka. Lekari preporučuju da uvek imate pri ruci 2, u slučaju da jedan od njih ne deluje ili detetu treba druga doza.
BONUS VIDEO