Mononukleoza je skup simptoma koje obično izaziva virus. Najčešće se javlja kod tinejdžera, ali je sve češća i kod mlađe dece. Simptomi uključuju povišenu temperaturu, bolove u mišićima, umor i suvo grlo.
Šta uzrokuje mononukleozu?
Najčešći uzročnik mononukleoze je Epstein-Barr virus (EBV). Ovaj virus je vrlo čest i većina dece će mu biti izložena tokom odrastanja. Deca inficirana EBV-om obično imaju blage simptome, a ponekad ih i nemaju. Što je dete mlađe, to su simptomi blaži. Osobe koje su jednom bile inficirane EBV-om, nosiće virus u telu do kraja života, čak i ako nisu imale simptome. Drugi virusi, poput citomegalovirusa, takođe mogu izazvati slične simptome.
Kako se mononukleoza prenosi na dete?
Mononukleoza se prenosi putem poljupca, kašlja, kijanja ili kontakta sa pljuvačkom zaražene osobe, zbog čega je poznata i kao "bolest poljupca". Može se preneti i deljenjem pribora za jelo ili igračaka sa zaraženom osobom. Deca mogu doći u kontakt sa virusom i kroz igru i interakciju sa drugarima u školi. Neki naučnici smatraju da se može preneti i se**ualnim putem.
Kako prepoznati mononukleozu kod deteta?
Simptomi se obično javljaju 4 do 7 nedelja nakon infekcije virusom. Najčešći simptomi kod dece su:
- Umor
- Povišena temperatura
- Suvo grlo sa belim pečatima po krajnicima
- Gubitak apetita
- Otekle žlezde na vratu, ispod pazuha ili na preponama
- Uvećanje jetre
- Glavobolja
- Bolovi u mišićima, ponekad i u stomaku
- Osip na koži
- Simptomi obično prolaze nakon 2 do 4 nedelje, ali kod tinejdžera umor i slabost mogu trajati mesecima.
Kako se mononukleoza dijagnostikuje kod deteta?
S obzirom na to da su simptomi slični mnogim drugim stanjima, može biti teško dijagnostikovati mononukleozu samo na osnovu simptoma. Ako se sumnja na ovu infekciju, pedijatar može da uradi krvne testove kako bi se proverila prisutnost antitela na EBV. Testiranje nije uvek neophodno, jer nema specifičnog tretmana, a u većini slučajeva nema posledica. Deca sa mononukleozom obično imaju povišen nivo limfocita, što može biti još jedan pokazatelj infekcije.
Kako se leči mononukleoza kod dece?
Ne postoji specifičan tretman za mononukleozu, već se leče simptomi. Pošto je izazvana virusom, ne leči se antibioticima. Ako vaše dete ima mononukleozu, možete sledeće:
- Omogućite detetu što više odmora. Iako mališani možda neće osećati umor kao starija deca, odmor je ključan čim se dete oseća umorno.
- Sprečite dehidrataciju. Osigurajte da dete pije dovoljno tečnosti kako bi se izbegla dehidratacija koja može pogoršati simptome.
- Dajte im lekove protiv bolova kao što su acetaminofen ili ibuprofen.
- Hladni napici, pastile za grlo i hladna hrana mogu pomoći kod suvog grla.
Simptomi obično prolaze nakon nekoliko nedelja, ali osećaj umora može trajati duže od mesec dana. Deca ne moraju izostajati iz vrtića ili škole, ali fizičke aktivnosti treba ograničiti. Obavestite vaspitače i učitelje o detetovom stanju. Pošto virus može ostati u telesnim tečnostima više meseci, važno je da dete redovno pere ruke i ne deli pribor za jelo sa drugima.
Koje komplikacije mononukleoza može izazvati?
Većina zaražene dece se oporavi bez problema, ali u retkim slučajevima mogu nastati problemi sa jetrom ili slezinom, anemija, meningitis i otežano disanje.
Kada deca mogu da se vrate sportu?
Deca koja se oporavljaju od mononukleoze treba da izbegavaju grubu igru, kontaktne sportove, dizanje tegova i rvanje. Ako je slezina uvećana, može doći do njenog pucanja što zahteva hitnu operaciju. Konsultujte se sa pedijatrom pre nego što dete nastavi sa uobičajenim aktivnostima.
Kako sprečiti mononukleozu kod deteta?
Još uvek ne postoji vakcina protiv ovog virusa, pa je najbolja prevencija redovno održavanje higijene i izbegavanje deljenja stvari sa drugima.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO