Pedijatri su upozorili da u Srbiji preti nova epidemija među decom. U pitanju je epidemija malih boginja, a razlog toj pretnji je to što je MMR vakcinu primilo 74,8 odsto mališana, a za kolektivni imunitet potrebno je više od 95 odsto.
Pedijatar dr Saša Milićević i dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje odgovorili su ovog jutra u emisiji "Uranak" na K1 na sva ključna pitanja u vezi epidemije malih boginja, ali i u vezi MMR vakcine.
"Stalno smo u kontaktu sa kolegama da nadoknadimo ono što se propustilo zbog pandemijskih dešavanja i zbog straha roditelja da odvedu decu u Dom zdravlja. To je poprilično uticalo da se obuhvat imunizacije MMR vakcinom smanji, pogotovo među mališanima u drugoj godini života. Sada smo na obuhvatu koji je bio kao pred poslednju epidemiju koju smo iskusili 2017. i 2018. godine, kada se desilo da posle 20 godina, u 21. veku, petnaest ljudi na teritoriji Srbije izgubi bitku sa bolešću koja se prevenira vakcinom. To je apsurd i žalosno je da su ljudi izgubili živote, a imamo vakcinu koja je svima dostupna, koje ima dovoljno i koja je potpuno bezbedna", istakla je dr Ivana Begović Lazarević.
Nažalost, kako je kazala, potrebna nam je epidemija kako bi se postigao cilj, a to je da vakcinacija obuhvati minimum 95 odsto mališana.
"To je postignuto 2018. godine. Već sledeće godine, obuhvat je opao za 15 odsto, pa je bio oko 85, a prošle godine je pao na 65 odsto, to su podaci za teritoriju Beograda. Toliki procenat je bio zabeležen pred početak epidemije morbila 2017/2018. Sada je sasvim realno da se to ponovo dogodi i rizik je dosta veliki. Morbili su jedan od najzaraznijih virusa. Nakuplja se dece koja nisu vakcinisana, a kada virus uđe u osetljivu populaciju, osoba u jednom kolektivu može da zarazi čak 18 osoba iz svog okruženja", naglasila je dr Begović Lazarević, i dodala:
"Apelujem na sve roditelje: Nema razloga za strah! Tolike su studije objavljene u svim delovima sveta, nije bilo nikakvih finansijskih interesa, i dokazano je da nikakva uzročna povezanost između MMR vakcine i bolesti autizma ne postoji. Vakcina je krajnje bezbedna i vrlo efektivna. Svi koji decu nisu vakcinisali trebalo bi da iskoriste ovaj trenutak dok još nemamo pozitivnih slučajeva."
Doktor Milićević objasnio je da mu je jasan strah roditelja, ali i da svi moramo da razumemo da nevakcinisana deca imaju mnogo težu kliničku sliku ukoliko dobiju boginje.
"Razumem i strah roditelja zbog stalnog 'bombardovanja' informacijama o tome da su vakcine opasne, jer izgube poverenje i ne znaju više kome da veruju. To ih dosta zbunjuje i tako je i u mnogim evropskim zemljama, ne samo kod nas. U vreme kada se daje MMR vakcina tada se najčešće i dijagnostikuje autizam kod deteta koje ga već ima. To se podudari i onda neko kaže da je to zbog vakcine. Međutim, sve žive studije to negiraju. Tako važnu stvar niko ne bi mogao da sakrije. Svi se upravljamo prema izveštajima vrhunskih lekara, sa kongresa... neko bi morao da vidi da tu nešto fali. Kao i svaka druga vakcina, i MMR može da da lokalne efekte: svrab, bol, temperatura... Ali, ljudi se ne plaše toga nego se plaše autizma. MMR vakcina daje se između 12. i 15. meseca života, a revakcina obično pred školu. Dete ne može da krene u školu ako nije primilo ovu vakcinu koja štiti od tri bolesti koje su nezgodne. Jesu to male boginje ali mogu da naprave veliki problme. Rubeola može kasnije da kod devojaka napravi probleme u trudnoći, a zauške kod dečaka ako zahvate tkivo testisa. Ovom vakcinom štitimo se od sve tri bolesti", napomenuo je dr Milićević.
Klinička slika kod dece koja nisu vakcinisana
Kako je dr Milićević objasnio, deca koja se zaraze morbilama a nisu primila MMR vakcinu imaju mnogo težu kliničku sliku.
"Počinje kao klasična prehlada i ne možete znati da su morbili u pitanju. čovek ne može sa sigurnošću da zna. To je virusna bolest i počinje kao svaki drugi virus – temperatura, malaksalost... Kada se pojavi ospa, tada se treba javiti lekaru, međutim, problem je u tome što su morbile zarazne dva do četiri dana pre pojave simptoma. Niko ne zna da ih dete ima i tada su najzaraznije. Deca se najčešće zaraze u vrtiću, na rođendanima, u školi. Tada se javlja ta karakterična ospa, u usnoj duplji se pojave bele mrlje i onda je lako postaviti dijagnozu", rekao je i dodao:
"Morbili mogu da naprave silne probleme i komplikacije, mogu da dovedu do upale moždanih ovojnica, upale uha, da izazovu upalu pluća, naročito kod pacijenata koji imaju hronična oboljenja. Ta hronična oboljenja se kod neke dece još ne ispolje, ali kada dobiju morbile, ona se ispolje i dolazi do komplikacija."
(Yumama)