Roditelji često imaju strah da im se malo dete zagrcne ili krene da se guši usled gutanja hrane. Iako je i jedno i drugo dosta neprijatno, treba skrenuti pažnju šta je zaista zahteva pomoć i brzu reakciju, a šta je sasvim normalan i prirodan refleks. Ukoliko se dete zagrcne, nema razloga za paniku, jer je to prirodan i zaštitnički refleks koji štiti od gušenja, i česta je pojava ne samo kod malih beba i veće deca već i kod odraslih, ističu stručnajci. Takođe, može da se javi naprimer tokom dojenja ili kod izbijanja zubića, jer se tada luči više pljuvačke.
Za razliku od zagrcavanja, kod gušenja je situacija mnogo opasnija i ozbiljnija. Zapravo kod gušenja se u potpunosti zatvaraju disajni putevi, zbog čega je jako važno da se brzo reaguje. Dete u tom slučaju poplavi, vidljivo se bori za vazduh, a pritom ne može da ispusti nikakav glas.
S druge strane, ako se dete zagrcne, čuje se kašalj, ima nagon za povraćanje, ne menja boju lica niti je u bilo kakvoj opasnosti. Zapravo mnogi pedijatri ističu da je to dobar znak jer beba kada uči da jede, zapravo razvija prirodan osećaj da treba da ispljune višak hrane. Ukoliko se dete zagrcne jako je važno da pustite bebu da odradi sama šta treba i nipošto ne gurajte prste u usta da biste pokušali da izvadite hranu.Tako možete da napravite još veći problem i da hranu gurnete još dublje i izazovete gušenje.
U slučaju gušenja komadićem hrane, dete trba da položite na stomak preko vašeg kolena tako da mu glava i gornji deo leđa više ide prema dole. Zatim nekoliko puta, nikako prejako, dlanom udarite dete po gornjem delu leđa, a ako ne uspe ova metoda, pedijatri savetuju da izvedete Hajmlihov zahvat (za decu stariju od godinu dana). Kako biste izbegli gušenje tokom jela, važno je da bebi stvorite bezbedne uslove. Mora da sedi na stolici pravo i mirno, bez kretanja, smejanja i pričanja, a jako je bitno i da pripazite kako servirate hranu.
(Yumama)