Autizam je neurorazvojni poremećaj čiji se simptomi mogu primetiti već u prvim godinama života. Karakterišu ga problemi u socijalnoj interakciji i komunikaciji, kao i repetitivni, stereotipni obrasci ponašanja, aktivnosti i interesovanja, a na roditeljima je da reaguju na prve simptome i što pre se obrate lekaru.
"Roditelji primete određeno odstupanje u razvoju i budu zabrinuti. Tada se najčešće jave pedijatru u Domu zdravlja i onda se desi da dobiju odgovor da se ne brinu, da to nije ništa, da će dete progovoriti, da ima vremena do treće godine i slično. Besmisleno je čekati, jer se do treće godine već formira klinička slika autizma", rekla je dr Tijana Antin Pavlović, psihijatar koji se 13 godina bavi dečjim autizmom u emisije "Među svetovima svet" Radio Beograda 1, koja je bila posvećena autizmu.
Psihijatar Tijana Antin Pavlović je istakla da dijagnozu autizma postavlja psihijatar, i da je ovaj poremećaj kod dečaka češći čak četiri do pet puta nego kod devojčica.
Autizam je neurorazvojni poremećaj, što znači da se simptomi prepoznaju u prve tri godine života, mada se oni najčešće primećuju i između prve i druge godine. Objasnila je da autizam karakterišu problemi u socijalnoj interakciji i komunikaciji, problemi sa govorom, kao i repetitivni, stereotipni obrasci ponašanja, aktivnosti i interesovanja.
Dr Antin Pavlović je naglasila na šta bi trebalo da se obrati pažnja još u prvim mesecima.
"Dete sa poremećajem iz autističnog spektra se, na primer, ne odaziva ili se selektivno odaziva na ime kada ga pozovete. Ne razvija se pokazni gest. To je spontano razvojna funkcija koja bi trebalo da postoji već sa osam, devet meseci. Postoji i slabost vizuelnog kontakta, kada izostaje gledanje u oči ili ga ima malo u trenucima prepovijanja, hranjenja", kazala je i dodala da bi dete oko prvog rođendana trebalo da izgovori prvu reč."
Gošća Noćnog programa Radio Beograda izjavila je da osobe sa poremećajem iz autističnog spektra mogu da ostvaruju socijalnu interakciju, ali ona nije kvalitetna, jer nedostaje reciprocitet i teško se produbljuje razgovor.
"Govor u razvoju kasni i osobe sa autizmom ga obično koriste za izražavanje sopstvenih potreba. Prisutno je i ponavljanje tuđih reči, kao i korišćenje određenih fraza koje čuju iz nečijeg govora, reklama, filma. Takođe, mogu govoriti o sebi u trećem licu", dodala je.
"Oni umeju da priđu ali je to često nespretno. Nekada se previše fizički približe ili, ako su verbalni, mogu da postavljaju vrlo direktna, privatna pitanja, koja vam druge osobe pri prvom susretu ne bi uputile."
Kada je reč o motoričkim aktivnostima, pojavljuju se motorne stereotipije u vidu lepršanja rukama, ljuljanja napred i nazad, hoda na prstima i slično, dok je igra veoma siromašna. Kod dece sa autizmom postoji i određena rigidnost, ukazala je dr Tijana Antin Pavlović.
"Primer toga je ređanje igračaka u niz, a remećenje tog niza od strane drugog dovodi do njihove burne reakcije. Tu je takođe i insistiranje da se uvek do određenog mesta ide istim putem. Teško je i tipičnom detetu postaviti granicu, a kamoli onom koje ne razume socijalnu interakciju, ali su one vrlo važne. Treba ih učiti društveno prihvatljivom ponašanju, jer oni to sa godinama mogu da shvate. To zahteva mnogo energije, ali je neophodno", savetuje dr Tijana Antin Pavlović.
(Yumama/RTS)