Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Autizam je poremećaj u mnogim delovima mozga, ali se ne može sa punom sigurnošću dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponašanje organizma.
Njega nije jednostavno ni dijagnostikovati, a jedna majka otkrila je kako je saznala da njen sin ima autizam. Kada biste pogledali njenog dečaka, rekli biste da je vrlo pametan jer toliko informacija zna, ali kada pogledate malo dublje shvatite da nešto nije u redu.
"Džejms, moj trogodišnji sin, naučio je imena i lica svakog predsednika SAD, a pre toga je zapamtio oblike svake američke države i teritorije. Čak je sa 22 meseca shvatao da su mala slova identična i preokrenuta, a pre svog drugog rođendana znao je da broji do 120 i čita oko 15 reči", govori Džejmsova mama koja vas je sigurno oduševila znanjem svog sina.
Međutim, ona je zatim otkrila da pored svega što zna, njen sin ipak ne zna osnovno i njegovo ponašanje pokazuje da nešto nije u redu.
"Džejms je akademski napredan, ali ako biste ga pitali kako se zove i koliko ima godina, verovatno bi vas dočekao prazan pogled. Da ste se pozdravili, verovatno bi ćutao dok ne identifikuje neka slova na nekom od vaših odevnih predmeta. Onda bi to pročitano izgovorio više puta, a još više nakon što biste rekli da ga razumete. Ako biste mu rekli doviđenja, on to ne bi uzvratio dok ne odete van videokruga. Postoji razlog zašto moj sin ima određene oblasti interesovanja, ali mu nedostaje društveni život. Džejms ima poremećaj autističnog spektra koji mu je nedavno dijagnostikovan."
Prvi simptomi i dijagnoza
"Četiri meseca smo čekali na procenu kako bi mu postavili dijagnozu. Stopa autizma je u porastu i nema dovoljno stručnjaka koji bi mogli da ga pregledaju, zbog toga sve ide otežano", govori njena mama i dodaje koji su to bili prvi simptomi koje je primetila:
"Džejms je počeo da pokazuje znake autizma hodanjem na prstima, gigantskim reakcijama na promene u okruženju, odbojnosti prema šišanju, iznenađujuću averziju prema kupanju i plivanju iako ih je ranije obožavao."
Džejmsova majka je vrlo tužna jer on ne može da se ponaša u parku kao druga deca.
"Boli me kada vidim mog sina kako posmatra decu u parku, pun želje da im se pridruži, ali bez pojma odakle da počne. On mora da nauči da mu bude prijatno da pozdravi drugu decu. Onda mu možda osobine ličnosti koje se odnose na njegovu dijagnozu - citiranje replika iz filmova, ljubav prema slovima i brojevima, poznavanje američkih zastava i ličnosti, mogu pomoći da pronađe vrstu prijatelja koji će biti očarani istim stvarima kojima je i on."
(Yumama)