Epilepsija kod beba i dece - uzroci i lečenje

Predrasude o epilepsiji su velike, tako da je često deci to veći problem od same bolesti. Epilepsija je simptom poremećaja moždane funkcije koji se ispoljava epileptičnim napadima. Napad nastaje zbog prekomernog pražnjenja određene grupe nervnih ćelija. Klinički se to različito ispoljava u zavisnosti od lokalizacije promene koja izaziva epilepsiju.

Epilepsija poznatog uzroka se naziva simptomatska. Najčešći uzroci su poremećaj u razvoju mozga, povreda mozga u toku porođaja ili kasanije u toku detinjstva, krvarenje u mozgu, degenerativna oboljenja nervnog sistema, poremećaji cirkulacije krvi, tumori mozga i infekcije mozga, tokom života u materici ili kasnije. Ako se nezna uzrok tj. ne može da se otkrije, epilepsija se naziva idiopatskom. Međutim, u većini slučajeva postoje dokazi da je reč o naslednim poremećajima ili poremećajima neurotransmitera.  

Faktori koji najčešće provociraju epileptični napad su buđenje i uspavljivanje, treperava svetlost npr. pri gledanju televizora, čitanje, kašalj, smeh, bol, menstruacija, pubertet, stres, ubrzano disanje, povišena telesna temperatura, alkohol, hipoglikemija (pad nivoa šećera u krvi), nizak nivo kalcijuma u krvi i nedostatak kiseonika.  

Veliki napad – Grand mal 

Kod velikog epileptičnog napada postoji potpuni gubitak svesti i učešće svih mišića. Napad ima dve faze: toničku i kloničku. Dete se ukoči (tonička kontrakcija), prestane da diše i pomodri (cijanoza). Zatim sledi klonička faza kada se ritmički grče mišići tela i ekstremiteta. Ruke su obično savijene, a noge opružene. U toku ove faze dete često ugrize jezik ili obraz, umokri se, pojačano luči pljuvačku i pena mu se javlja na ustima. Defekacija u toku napada je retka. Posle napada dete je konfuzno, pospano i najčešće se uspava. To stanje posle napada se zove postiktalna depresija. Posle buđenja dete često ima glavobolju, bolove u mišićima i razdražljivo je. 

Nekoliko sati ili dana pre napada kod neke dece se javljaju psihički simptomi koje roditelji često mogu da uoče. Najčešće se javlja promena raspoloženja, umor, pospanost i razdražljivost. Samom napadu može da predhodi aura, koja u stvari predstvlja fokalni početak napada. Najčešće se ispoljava u vidu bola u čašici ili vrtoglavice. Prepoznavanje aure je bitno jer dete, pogotovu ako je starije može da spreči povređivanje. 

Grand mal napad može različito da izgleda. Ako je dete pod stalnom terapijom, može da se javi samo aura, a ponekad slabi i kratkotrajni grčevi s lakim poremećajem svesti. Napad može da se javi u bilo koje doba dana, ali je dosta čest neposredno posle uspavljivanja ili buđenja. Oko 25% dece ima noćne napade. Ako se u početku bolesti napadi javljaju uglavnom neposredno nakon uspavljivanja ili buđenja, biće retki tokom dana. Kod nekih devojčica se napadi javljaju pre i posle menstruacije. 

Klasični grand mal napad koji ima dve faze (toničku i kloničku) je redak kod dece do tri godine. Kod predškolske dece češće napad izgleda kao iznenadno kočenje celog tela (genetalizovani tonički napad), samo kao grčenje mišića celog tela, bez faze ukočenosti (generalizovani klonički napad) ili samo kao mlitavost celog tela bez vidljivih grčeva (atonični napad). 

Dok kod manje dece slika epijepsije može biti šarolika kod adolescenata je prilično stalna. Napadi često počinju oko osme godine, a najučestaliji su oko četrnaeste – petnaeste. Napadi se najčešće javljaju ujutru pola sata posle buđenja. Neurološki i psihički razvoj deteta je normalan. Kod adolescena veliki napad može da bude udružen sa Absansom (mali napad u vidu odsutnosti) i miokloničkim konvulzijama (benigna juvenilna mioklonična epilespsija). Prognoza epilepsije kod adolescenata je dobra. Terapija se sprovodi duže. 

Mali napad – Petit mal - Absans 

Kod malog napada nema grčeva. On se ispoljava u vidu absansa (odsutnosti). Napad se ispoljava gubitkom sversti koji traje do 15 sekundi. Dete ima ukočen pogled naviše, kapci su malo spušteni i trepću. Po prestanku napada dete nastavlja započetu radnju. Ovo se u tipičnim slučajevima ponavlja više puta tokom dana, nekada i više stotina puta. Nekada je to praćeno grčenjem pojedinih mišića. Sam početak bolesti se nekada ne uoči jer su simptomi oskudni. Ne terko roditelji to tumače lošim ponašanjem deteta. 

Mali napad je retko znak ozbiljnog oboljenja nervnog sistema. Često je to nasledna epilepsija. Kod starije dece mogu da se jave zajedno i mali i veliki napad. Posle petnaeste godine obično mali napadi prestaju, a veliki su češći. 

Infantilni spazmi – Westov sindrom 

Ovo je epilepsija male dece. Javlja se od trećeg do dvanaestog meseca, najčešće između petog i sedmog, a veoma retko u drugoj godini. Ovaj oblik epilepsije karakterišu infantilni spazmi, psihofizička retardacija i karakterističan EEG nalaz. 

Epileptični napad je u vidu infantilnih spazama koji traju kratko i često roditeljima liče na grčeve u stomaku. Napad je u vidu iznenadnog grča koji traje 2 do 10 sekundi. Grč zahvata simetrično. Obično su glava i telo savijeni, nekada su ruke zgrčene, a noge opružene. Retko je celo telo opruženo i ukočeno. Na početku napada se javi krik, a na kraju plač. Zato se pomisli da beba ima grčeve u stomaku. Obično se napadi javljaju u serijama, nekada i do sto napada. Češće se javljaju kada se dete uspavljuje ili budi. Nekada se napad javlja u vidu klimanja glavom ili diskretnog savijanja ramena i ruku. 

Kod Westovog sindroma je gotovo uvek prisutna mentalna retardacija i to uglavnom teška. Uz to postoje i neurološki poremećaji (kvadriplegija, diplegija, hemipareza i mikrocefalija). Otprilike polovina dece posle prestanka infantilnih spazama dobije velike napade. 

Bez obzira na terapiju ovi spazmi prestaju do pete godine života. Deca koja su pre pojave napada imala normalan psihomotoran razvoj imaju dobru prognozu – napadi prestaju, dete ima normalan psihofizički razvoj ili laganu retardaciju. 

Lennox – Gastaotov sindrom 

Ova epilepsija, jedna od najtežih se javlja između druge i šeste godine. Posledica je oštećenja mozga obično nepoznatog razloga. Najčešće se javlja kao tonički napad koji se javlja u snu ili za vreme uspavljivanja. Dete je ukočenog pogleda i svih mišića što traje nekoliko sekundi do minut. Ako napad traje duže javlja se i podrhtavanje tela.

Napad može da se javi i u vidu absansa – otsutnosti, ali za razliku od tipičnog absansa napad ne počinje i ne završava naglo i poremećaj svesti mije potpun, pa je moguća komunikacija sa detetom za vreme napada. Dete može da ima penu na ustima ili nakon napada klone. Napad se nekada javlja kao iznenadna mlitavost tela tako da dete pada pri čemu može da se povredi. Nekada mu samo padne glava napred, kolena klecnu, ali ne pada i ne gubi svest. Prognoza ovog sindroma je loša. Vremenom se napadi gube, ali psihički poremećaji se pogoršavaju. 

Parcijalni napadi sa jednostavnom simptomatologijom 

Kod ovih napada svest nije poremećena. Oni mogu da budu motorni, senzorni i autoimuni. Na njih može da se nadoveže grand mal napad.Motorni napadi se javljaju u vidu ritmičkog grčenja pojedinih mišića, najčešće mišića lica ili ruke. Nekada se ovi grčevi šire na ostale mišiće zahvatajući celu polovinu tela – Džeksonov napad. Napadi su najčešće kratkotrajni, mada je moguće i da traju satima i danima – epilepsia parcialis continua. Ponekad je moguć i gubitak svesti.

Najčešće se javljaju kod dece između 3 i 10 godine, obično u jutarnjim satima. Dete ima grčenje mišića jedne polovine lica, obraza ili kapka. Obično ne može da govori, ali je svesno šta mu se dešava, ispušta glas kao da hoće da povraća i pojačano mu se luči pljuvačka. Kod manje dece napad se često javlja noću i duže traje i do 30 minuta. Nakon napada može da se javi Toddova paraliza, ali to nije loš znak kao kod odraslih. Prognoza ove epilepsije je dobra. Senzorni napad se ispoljava kao osećaj toplote, hladnoće, trnjenja ili u vidu slušnih i vidnih osećaja. Autonomni napadi se javljaju u vidu bolova u čašici, lupanja srca, znojenja ili porasta telesne temperature. 

Psihomotorni napadi – temporalna epilepsija 

Ovo su parcijalni napadi sa složenom simptomatologijom koji su skoro uvek posledica oštećenja temporalnog režnja mozga pa se ova vrsta napada naziva i temporalna epilepsija. Psihomotorni napadi se ispoljavaju poremećajem ponašanja deteta za koje postoji amnezija tj. dete ga se ne seća. Tipični psihomotorni napadi se retko sreću kod dece mlađe od deset godina.

Ovim napadima obično predhode druge vrste epileptičnih napada, poremećaji ponašanja, noćno nevoljno umokravanje (enureza), noćni strahovi i mesečarenje. Prognoza ove epilepsije je loša. 

Dijagnoza 

Za postavljanje dijagnoze je veoma važan opis izgleda napada i situacije u kojoj je došlo do njegove pojave. Kod sve dece se radi elektroencefalografija (EEG). Kod nekih vrsta epilepsije radi se kompjuterizovana tomografija (CT glave). Nuklearna magnetna rezonanca se sve više koristi. Ako se sumnja na infekciju centralnog nervnog sistema radi se punkcija likvora. Rade se i drugi pregledi kao opšti pedijatrijski pregled, procena psihofizičkog razvoja i očni pregled. 

Terapija 

Lečenje se započinje jednim antiepijeptičnikm lekom, čija doza se postepeno povećava (svakih 7 do 10 ), dok se ne postigne dobra kontrola bolesti.

Najčešće je dovoljan samo jedan antiepileptik. Terapija se sprovodi najčešće još 4 – 5 godina nakon prestanka napada. Kod 25 – 40% dece ponovni napadi mogu da se jave nekoliko godina po prestanku terapije. Tada se ponovo počinje sa terapijom koja se sprovodi više godina, u retkim slučajevima doživotno. Naglo prekidanje terapije može dovesti do ponovnog javljanja napada. Zato se lečenje postepeno prekida tokom dva do šest meseci.

Kod Lennox – Gastaotovog sindroma lečenje je znatno duže od pet godina. Kod adolescenata sa juvenilnom miokloničnom epijepsijom i grand- mal napadima lečenje se sprovodi do deset godina.