Kampilobakterioza se češće registruje kod dece mlađe od pet godina, a ukoliko se ne leči može da ostavi posledice.

Obično se javlja u pojedinačnim slučajevima ili manjim porodičnim epidemijama. Enteritisi prouzrokovani ovom bakterijom prošle godine u Vojvodini registrovani su kao pojedinačna oboljenja bez utvrđene epidemiološke povezanosti, osim u jednoj epidemiji u kojoj je obolelo 16 osoba.

Povezane vestiZdravlje detetaZdravlje dece: Kako razlikovati stomačni virus od trovanja hranom?

"Inkubacija traje u proseku od dva do četiri dana. Bolest se odlikuje naglim početkom, povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i slabošću i malaksalošću, bolovima u trbuhu, što je praćeno povraćanjem i učestalim prolivastim stolicama. Stolice su vodenaste, neprijatnog mirisa sa primesama krvi, sluzi i gnoja. Broj stolica se kreće od 10 do 20 u toku jednog dana, a bolest traje obično od tri do pet dana", kaže šef Odseka za epidemiološki nadzor nad zoonozama, vektorskim i crevnim zaraznim bolestima u Institutu za javno zdravlje Vojvodine prim. dr Snežana Medić.

Dodaje kako nelečenje kampilobakterioze može da dovede do komplikacija, poput reaktivnog artritisa, sindroma iritabilnog kolona, kao i sindroma Guillain-Barre.

Kampilobakterioza je bolest koja se na čoveka prenosi sa životinja i proizvoda životinjskog porekla, a uzrokuje je gram-negativna bakterija iz roda kampilobakter.

"Najčešće namirnice koje su izvor zaraze za kampilobakterioze su životinjskog porekla, odnosno potiču od zaražene životinje. Najviše je zastupljena živina, a zatim svinje, ovce i goveda. Uzrok zaraze je ređe nepasterizovano ili neprokuvano mleko", navela je dr Medić.

Povezane vestiZdravlje detetaStomačni virus i ishrana: Šta bi dete trebalo da jede i pije ukoliko ga muči stomačić?

Najbolja prevencija crevnih zaraznih bolesti je bezbedna priprema hrane, to jest bezbedno rukovanje namirnicama. Važno je i redovno pranje ruku i održavanje lične higijene, kao i higijene prostora u kojem se priprema hrana i obrađuju namirnice.