Roditelji mališana koji prolaze sistematski pregled pred upis u školu često se neprijatno iznenade kada se ustanovi da njihovo dete ima neki od deformiteta kičmenog stuba. 

Šta je uzrok krilatih lopatica?

Pored lošeg držanja i deformiteta kičmenog stuba (kifoze i skolioze), krilate lopatice (scapulae allatae) problem su koji se često registruje na sistematskim pregledima mališana. To su lopatice odvojene od grudnog koša, naročito donji uglovi, te podsećaju na krila - pa je deformitet tako i dobio naziv. 

Nasleđivanje

Roditelji koji imaju neki od deformiteta kičme i stopala brinu da li će deca to naslediti od njih. Osim u izuzetnim slučajevima, oni nisu nasledni u bukvalnom smislu, kao što je to krvna grupa ili boja očiju, na primer. Ali deca nasleđuju njihovu konstituciju, a sa tim i predispozicije za nastanak deformiteta. 

Javlja se kao posledica slabosti mišića leđa i ramenog pojasa, čija je funkcija da lopaticu drže priljubljenu uz grudni koš. Može da bude jednostran ili obostran - što je mnogo češće. Za posledicu ima smanjenu funkciju ramenog pojasa i pomoćne disajne muskulature, koja se angažuje pri povećanom naporu.

Koja deca su ugrožena?

Problem se uglavnom javlja kod mršave dece, ali i normalno uhranjena ili gojazna mogu da imaju ovaj deformitet, kao posledicu nejednake snage mišića koji drže lopatice. Ako je jedan mišić dosta snažniji u odnosu na drugi, on će da povuče jedan kraj lopatice i tako dovede do deformiteta. Kod mršave dece je očigledno da imaju problem, jer su lopatice kao krila zakačena za leđa, dok kod ostalih mališana treba pogledati pažljivo da bi se deformitet uočio. 

Kako se lopatice mogu ispraviti?

Deformitet predstavlja funkcionalni a ne samo estetski problem, pa svakako treba preduzeti lečenje. Kod krilatih lopatica to su ciljane vežbe za jačanje leđnih i mišića ramenog pojasa.

Uz to treba korigovati i loše držanje vežbama za istezanje skraćene muskulature i jačanje oslabljene. Idealno je kombinovati ove vežbe na suvom sa vežbama u vodi ili plivanjem. Kod težih oblika deformiteta, kada vežbe ne daju odgovarajuće rezultate, radi se operativni zahvat - u kome se lopatice fiksiraju za rebra, što omogućava normalno funkcionisanje ruku. Nakon operacije takođe se rade vežbe koje obezbeđuju punu funkciju ramenog pojasa i ruku. 

Šta znači kada dete ima stav balerine?

Lordoza ili lordotično držanje tela može da se prepozna po naglašenoj lumbalnoj krivini (krsta) kičme prema napred i opuštenim trbušnim mišićima. Takav stav imaju balerine, što, naravno, ne znači da će devojčice sa ovakvim držanjem lakše postati balerine. Ovaj deformitet kičmenog stuba često srećemo kod gojazne dece, ali nije retkost ni kod mršave, koja mogu da imaju neočekivano veliki stomak (to je, u stvari, opuštena trbušna muskulatura).

Koji faktori uzrokuju pojavu lordoze?

Kod dece predškolskog uzrasta najčešće ne postoji deformitet kičme, reč je samo o lošem držanju tela. Pored naglašene krivine u krsnom delu kičme i karlica ide malo napred, glava i kolena su zabačeni unazad, a sve to prati i neki od deformiteta stopala.

Ako se u toku rasta ne leči osnovni problem (lordoza), ovi deformiteti mogu da potenciraju jedan drugi i kasnije u zrelom dobu postanu slabe tačke gde se javlja bol, funkcionalna smetnja i reuma. Lordoza može biti u kombinaciji sa kifozom (pogrbljena leđa) ili skoliozom (krivljenje kičme na stranu) što je daleko teži oblik deformiteta. Najčešće dovodi i do problema na unutrašnjim organima (srce, pluća i želudac su pomereni), što vodi do poremećaja u njihovom normalnom funkcionisanju.

Kako se leči lordoza? 

I ovaj deformitet, kao i sve druge, treba lečiti odmah. Ne treba očekivati da će on nestati sa rastom deteta. Nekada roditelji misle da će sve biti u redu ako se dete ugoji, međutim deformitet tada ostaje prikriven. Ispoljiće se ponovo u nekoj od narednih razvojnih faza ili u zrelom dobu, kada je mnogo teže uticati na već formiran koštano-mišićni sistem i naviku stajanja i hodanja u nepravilnom položaju. Lordotično loše držanje i blaži stepeni lordoze veoma se uspešno leče korektivnim vežbama. Ciljanim vežbama za jačanje trbušne muskulature može da se utiče na promenu položaja karlice, a samim tim i na korigovanje deformiteta kičme.

Da bi se sprečila progresija deformiteta kičme i na vreme započelo sa lečenjem, važno je da sva deca - bez obzira na to da li se bave sportom ili ne, budu redovno praćena kroz sistematske preglede.

Snežana Milanović, visoki strukovni terapetut