Šta je to što bi moralo da se zna o mladežima, pre svega onim kod najmlađe populacije, pitali smo primarijusa dr Aleksandra Adamovića, dermatologa.

Šta su uopšte mladeži?

- Mladeži su okruglaste promene na koži, tamnije prebojene. Nekada su u nivou kože, pločasti, nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde, hrapave površine. Sreću se u svim uzrastima, tako da nema osobe koja posle 30. godine života nema između 10 i 40 mladeža. Boja im zavisi od elemenata od kojih su sastavljeni - od svetlo braon do potpuno crnih, što zavisi i od pigmentnih ćelija.

Kako i kada nastaju, s obzirom da ih imaju i deca?

- Mladeži (nevusi) nastaju od nakupljenih agenasa kože (lojne, znojne žlezde, krvni sudovi, pigmenti) na jednom mestu. Mogu da se pojave već prvih dana po rođenju, ili u prvim godinama života, dok se neka deca rađaju sa mladežom. Izgledaju kao pločaste, svetlo do tamno kestenjaste formacije na koži lica, trupa i ekstremiteta, s tim da ni kosmati deo glave nije pošteđen.

Da li mladeži rastu?

- Mladež može da raste zajedno sa domaćinom, a može da ostane iste veličine kao kada je formiran. Nije opasno ako raste zajedno sa detetom, ali ga treba pratiti, jer od pigmenata može da nastane maligni melanom, mada je to retkost u detinjstvu.

Šta treba da se uradi kada se neki od mladeža povredi?

- Mladež se u tom slučaju tretira kao svaka povreda. Treba ga namazati nekom antibiotskom mašću, da ne bi došlo do sekundarne infekcije, i to je dovoljno.

Neko ima manji, neko veći broj mladeža. Od čega to zavisi?

- Na broj mladeža utiče uglavnom genetsko nasleđe, tako da je i njihov broj različit.

Da li su i kada mladeži opasni?

- Većina mladeža je sasvim bezopasna. Međutim, ako u nekom trenutku izmene svoj izgled, to može da bude znak upozorenja na opasnost od ozbiljne bolesti - melanoma, karcinoma kože. Melanom se često ne prepozna na prvi pogled, jer se teško razlikuje od mladeža.

Na koji način roditelji mogu sami pregledati mladeže kod dece?

- Bezopasan mladež je pravilnog oblika: okrugao, ovalan ili duguljast. Ako su mu ivice ravne, uredne i čistih obrisa, sve je u redu. Ukoliko su nepravilne, nareckane ili nejednake boje, potražite mišljenje lekara specijaliste. Boja mladeža je vrlo važna, jer bezopasni imaju svetlo kestenjastu boju ili boju bele kafe. Jako tamni mladeži, gotovo crni, razlog su za odlazak kod lekara specijaliste.
Ako je prečnik mladeža veći od pet-šest milimetara (prečnik grafitne olovke), takođe je potrebno obratiti se lekaru specijalisti. Međutim, sama veličina mladeža ne ukazuje na opasnost ukoliko nije praćena nekim drugim promenama: bojom ili nepravilnim ivicama.

Promene mladeža - u smislu polja hiperpigmentacije i depigmentacije, zapaljenja, vlaženja, krvarenja... nisu dobar prognostički znak, i jedan su od značajnih razloga za odlazak na specijalistički pregled. Samopregled nije pouzdan metod, ali eventualne promene mogu da se uoče, dok stručno mišljenje može da se dobije samo u specijalističkoj ambulanti.

Kada je neophodan pregled stručnjaka?

- Sve promene na mladežu prijavite dermatologu, koji će sumnjive mladeže pažljivo da pregleda posebnom lupom ili dermoskopom. Pregled je potpuno bezbolan i kratko traje, a daje pouzdane pokazatelje. Dermoskopija predstavlja metodu kojom se uz pomoć specijalnog aparata (dermoskopa) sa uveličavajućim staklom i sopstvenim izvorom svetla posmatraju promene na koži i niz detalja koji su nevidljivi golim okom. Kod osoba sa velikim brojem pigmentnih promena na telu, dermoskopija pomaže donošenju odluke koji mladeži su potencijalno opasni. U tim slučajevima se savetuje njihovo preventivno otklanjanje.

Postoji li rizik pri izlaganju suncu?

- Ultravioletna radijacija za najmlađe, kao i mlade do 18 godina, predstavlja faktor rizika broj jedan. Zapravo, stvaranje melanoma počinje još u ranom detinjstvu, kada dete tek počinje da se izlaže suncu. Do 18. godine, svaki adolescent uglavnom primi 25 odsto ukupne doze ultravioletnog zračenja. Među njima nema izuzetaka, iz prostog razloga što su deca i adolescenti stalno aktivni i u pokretu, uglavnom sa nezaštićenom kožom. Ovakvo ponašanje i nedovoljna briga starijih za najmlađe koji borave na suncu bez ikakve kontrole, može kasnije da dovode do najmalignijeg oblika karcinoma - melanoma. Sunce ima uticaj na stvaranje hlorofila i fotosintezu, ali za čoveka je jedini željeni efekat sinteza vitamina D. Međutim, ultravioletna radijacija koja dovodi do sinteze ovog vitamina, uopšte nije neophodna, već deluje imunosupresivno, dovodeći do pada imuniteta, što se najčešće prepoznaje po pojavi groznice na koži. Kada se koža previše izlaže suncu, posledice mogu da se ispolje i sistemski, ne samo lokalno. Zato strogo treba voditi računa o izlaganju male dece sunčevom delovanju. Do godinu dana, apsolutno treba zaboraviti na njihovo sunčanje, a vitamin D se nadomešćuje davanjem preparata u obliku ulja, što treba da preporuči pedijatar. O vitaminu D veoma treba da se vodi računa, jer utiče na 200 gena u ljudskom organizmu, koji opet utiču na brojne metaboličke procese.

Mogu li i deca da se podvrgnu uklanjanju mladeža koji su na nezgodnom mestu, sklonom povređivanju?

- Ukoliko je na nezgodnom mestu, podložnom povredama, mladež može da se ukloni i kod dece, i to bez ikakvog rizika, pod uslovom da je zdrav. To proverava i potvrđuje dermatolog specijalnim pregledom. Nijedan hirurg se neće prihvatiti intervencije sa mladežima bez prethodne provere njihovog zdravlja.

Tekst: Mirjana Ajbl