I deca, na žalost, mogu da boluju od bubrežne slabosti, odnosno insuficijencije. Kako se ona leči?
Da li postoje znakovi upozorenja na koje bi trebalo obratiti pažnju - kako bi se bolest otkrila na vreme i usporilo ili zaustavilo trajno propadanje bubrega, kao i kako se nositi sa činjenicom da je detetu potrebna dijaliza ili transplantacija, razgovarali smo sa Jelenom Alavanjom, predsednicom Udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh“, majkom deteta kome je urađena transplantacija bubrega.
Zadatak bubrega je da odstrane otrove i suvišnu vodu iz naše krvi i pošalju ih u bešiku, u obliku urina. Svaki bubreg ima milion i po finih jedinki (nefrona), čiji rad služi da nam pritisak bude odgovarajući, sastojci u krvi u ravnoteži, krvna slika dobra, a kosti jake. Svakog dana, bubrezi filtriraju i očiste 200 litara krvi. Međutim, kada otkažu, dolazi do nagomilavanja otpadnih materija i vode u krvi - u stvari, do trovanja krvi, sa svim propratnim efektima koje takvo stanje prati.
Zašto se ova bolest kasno otkriva?
- Postoje mnogi uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja kod dece. Bubrežna slabost može da bude akutna ili hronična. Akutna stanja su trovanje, upale i povrede. Mogu uspešno da se izleče ako se na vreme otkrije uzrok, ali ima slučajeva da bubrežna funkcija više nikada ne bude kao pre. Nažalost, uslovi koji su doveli do hronične bolesti bubrega kod dece, imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju.
U većini slučajeva, bolest se razvija polako, neopaženo, oštećujući bubrežnu funkciju. To je zato što je ne prate ni tegobe, ni bol u fazama kada može da se reaguje i uspori njeno napredovanje. Deca se ne žale ni na šta, živa su i vesela. Kada se pojave manifestacije u vidu otoka kapaka i potkolenica, zadihanost pri najmanjem naporu, bleda ili žuto prebojena koža - tada je bolest već uznapredovala. Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti kod dece najmlađeg uzrasta su urođene (na primer, anomalije mokraćnih kanala) i nasledne bolesti.
Koji su rani simptomi hronične bubrežne insuficijencije (HIB)?
- Mnogo odraslih i dece nema nikakve simptome dok bolest bubrega ne uđe u poodmaklu fazu, zato je i nazivaju „tiha bolest“. Lekari često kažu: „Ukoliko čekate da se neki od simptoma pojave, već ste čekali predugo“. Prvi simptomi se pojavljuju u vidu oteklih članaka, teškoće u koncentrisanju, smanjenja apetita, krvi u urinu ili penušavog urina. U svakom slučaju, neophodno je potražiti pomoć lekara.
Na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju?
- Pre svega na urinarne infekcije. Ako su deca sklona čestim urinarnim infekcijama, treba insistirati na biohemijskim analizama, kako bi se utvrdila funkcija bubrega. Urinarne infekcije mogu da se jave usled refluksa, to jest proširenja ili suženja mokraćnog kanala (urin ne može normalno da otiče, dolazi do zastoja koji izaziva infekciju). Slab apetit, koji je prouzrokovan mučninom, najčešće i povraćanjem, samim tim i malaksalošću, kao i padom hemoglobina - takođe bi trebalo da bude znak za vanredne biohemijske analize.
Kako može da se spreči urinarna infekcija?
- Unosom veće količine tečnosti, jer veći protok urina kroz bešiku umanjuje mogućnost zadržavanja bakterija. Nikako ne dozvolite detetu da trpi i odlaže pražnjenje bešike. Ukoliko se požali na neke simptome (peckanje pri mokrenju, iznenadno noćno umokravanje), obavezno proverite urin i urinokulturu. Ako se ustanovi postojanje urinarne infekcije, obavezno je da dete unosi veću količinu tečnosti - kako bi se bakterije lakše izbacile, i da redovno uzima terapiju koju je prepisao lekar.
