U istraživanju su analizirana četiri roditeljska stila življenja: autoritaran (strog), autoritativan (osetljiv prema dečjim potrebama), popustljiv i nehajan (bezbrižan). Reprezentativni uzorak je obuhvatio 872 učenika prvog razreda, u vremenskom okviru od četiri i po do sedam godina.
*Rezultati opsežnog istraživanja su pokazali da kod autoritarnih roditelja postoji otprilike oko pet puta veća verovatnoća da njihova deca imaju preveliku težinu.
Istraživači sugerišu dva glavna razloga kada je reč o korelaciji između autoritarnog roditeljstva i težine dece:
1. Strogo roditeljstvo, bez fleksibilnosti - rezultira kod dece stvaranjem negativne asocijacije prema hrani, tako da ona «nauče» da ne vole izvesnu zdravu hranu, kao što je povrće.
2. Kada autoritarni roditelji ispituju koliko bi dete trebalo da jede i teraju ga na to, uz pominjanje posledica: «Moraš da očistiš svoj tanjir ili nećeš moći da se igraš» - deca počinju da slušaju roditeljske zahteve, a ne svoje unutrašnje signale gladi. Kada to postane navika, teže je «istrenirati» nekog da počne ponovo da sluša svoje unutrašnje signale. Stoga je moguće da to rezultira prejedanjem i, posledično, većom težinom.
*Rezultati studije bili bliski očekivanjima, i u skladu sa prethodnim, koje su povezale autoritativno roditeljstvo (osetljivo na dečje potrebe) sa višim akademskim uspehom dece u budućnosti, kao i manjom mogućnošću rizičnog ponašanja i depresije.
*U svakom slučaju, istraživači koji su sproveli ovu studiju se nadaju da će njeni rezultati učiniti da roditelji postanu svesni svog roditeljskog stila i uticaja koji on ima na njihovu decu.