Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako da znam da li je moje dete hiperaktivno?

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću - ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder), jedan je od najčešćih poremećaja u dečjoj psihijatriji, a pretpostavlja se da ga ima tri do pet odsto školske dece širom sveta.

 Izvor: Foto: Shutterstock

UZRAST DETETA OD 0-12 MESECI

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću - ADHD ima različita ispoljavanja u različitim životnim dobima. Kod bebe starosti do godinu dana, gotovo je nemoguće primetiti bilo kakve simptome ovog problema. Međutim, ukoliko se beba, kod koje će se kasnije razviti ADHD, poredi sa drugim bebama - ona se češće migolji i vrpolji, nije u stanju da mirno leži u naručju, već stalno nešto "radi" nožicama, rukama, glavicom, mimikom. Takve bebe mogu da imaju i "teži" temperament: više su nestrpljive nego druge, lako zaplaču - gotovo za svaku "sitnicu", posebno ako im se ne udovolji odmah. Generalno, zahtevaju više pažnje nego druge bebe. Inače, otkriveno je da se kod beba koje češće imaju problema sa bolovima u stomaku ili grčevima, kasnije razvija ADHD. I pored svega opisanog, uopšteno govoreći, mnoga deca kod koje je kasnije došlo do razvoja ADHD, bila su sasvim mirna i "neupadljive" bebe.

UZRAST DETETA OD 1-4 GODINE

Kod mnoge dece, upravo u ovom uzrastu mogu da se uoče prvi simptomi ADHD. Inače, svako malo dete ima veoma "kratku pažnju" i obično može da se kada je samo zabavi na nekoliko minuta, a u prisustvu roditelja nešto duže. Međutim, kada je u pitanju dete kod kojeg će se razviti ADHD, pažnju nije moguće ni toliko zadržati. To znači da se svaki razgovor ili igra prekidaju onog trenutka kada dete oseti neki drugi stimuls kao što su zvuk ili svetlo (televizor, glas druge osobe, radio...). Kontakt očima tokom konverzacije je vrlo slab, ali ne u smislu slabe emotivne razmene, što se sreće kod veoma ozbiljnih poremećaja u detinjstvu, već kao da dete jednostavno ne stiže to ga uspostavi, jer mu nešto drugo ometa pažnju. Deca sa ADHD uglavnom održavaju pažnju samo na nekim izabranim aktivnostima kao što su crtani filmovi, rvanje sa drugarima ili igranje u dvorištu gde mogu slobodno da trčkaraju.

Savet: Savet je da se sa ovakvim detetom više vremena provodi u kontaktu "jedan na jedan", bilo da je reč o roditelju ili vaspitaču. Ukoliko se mališanu daju zadaci koji zahtevaju pažnju kao što su slagalice, kockice i slično biće mu  teško da odgovori na zadatak, pa je preporučljivo da praktikuje fizičke vežbe, trčanje, skakanje, rvanje u bezbednom okruženju, a da u «zadacima» provede kratko vreme, uvek pod budnim okom starije, strpljive osobe.

Ne postoji mirno dete: U ovom uzrastu, za decu su karakteristične jako izražene aktivnosti. Poznata narodna izreka, po kojoj  "Ne postoji mirno dete...", odnosno činjenica da je ponašanje nemirnog deteta "prihvatljivo", možda doprinosi relativno kasnom prepoznavanju ovog problema u našoj sredini. Naime, ponašanje nemirnog deteta se toleriše jer se "očekuje" da je takvo, a kada dođe u prvu organizovanu sredinu kao što je škola, već na samom početku učiteljica roditeljima skreće pažnju na detetovo ponašanje.

Mala deca provode dosta vremena u aktivnostima u kojima prethodno nisu imala nikakvo iskustvo ili plan. Ipak, deca sa ADHD u ovom uzrastu su neverovatno aktivna, u stalnom su pokretu, pa roditelji ne stignu ni da ih ljudski zagrle. Njihov život se sastoji od stalnog pentranja, uništavanja igračaka, pravljenja nereda gde god da se nađu. Ova deca deluju kao da nemaju vremena u miru ni da jedu ili odu do toaleta. Kada su uzbuđena, potrebni su sati da bi se smirila. Uz previše stimulacije kao što su razdragani, šareni dečji rođendani, veliki broj ljudi i slično, mogu da postanu apsolutno divlji, vrišteći na sav glas i udarajući sve oko sebe.

Izražena nepredvidljivost: Od simptoma impulsivnosti, u ovom uzrastu se izdvaja izražena nepredvidljivost ponašanja, čime se deca dovode u vrlo rizične situacije, nepredvidive za roditelje, kao i za njih same. Ona su veliki avanturisti, sve ih zanima, naročito ono što je najopasnije:  prozor, istrčavanje na ulicu, sredstva za higijenu.

Naravno, ovakva ponašanja iscrpljuju i roditelje i vaspitače.  Svakog minuta, deca moraju da budu «na oku». U protivnom, vrlo su sklona da se povrede ili naprave nenamernu štetu. Pogotovo su teške situacije kada se očekuje da dete spava tokom dana, što je praksa u našim vrtićima. Detetu sa ovim problemom je jako teško da uvede svoje telo u stanje mira, koje je neophodno za uspavljivanje. Slično može da bude i kod kuće, jer roditelji ovakve dece opisuju da se dete probudi usred noći, orno i spremno za igru. Malo spavanja vodi ka još većem problemu sa pažnjom, što kod dece stvara sve veće teškoće. Tako se razvija spirala nemogućnosti kontrole, koja jako umara i roditelje i vaspitače.

Međutim, najvažnije je shvatiti da deca sa pomenutim poteškoćama mnoge stvari ne rade namerno, već je njihov problem biološki utemeljen i posledica je bioloških moždanih neravnoteža.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica