U toku psihomotornog razvoja, postoji nekoliko faza koje karakterišu dečju aktivnost iz koje proističu specifična povređivanja. Dok dete ne prohoda, uglavnom leži, ili je u majčinom zagrljaju. Povrede dece u tom periodu nastaju kao posledica nepažnje roditelja ili osoba koje se nalaze u okruženju deteta. Najčešće se radi o opekotinama - izazvanim prosipanjem kafe, čaja ili vrele hrane, obično u situacijama kada roditelj drži dete u naručju i istovremeno pije kafu ili sprema hranu. Da se to ne bi dešavalo, potrebna je velika pažnja roditelja. Zato šoljica kafe ili stolnjak ne treba da budu na dohvat ručica deteta. Dovoljan je sekund nepažnje da dođe do opekotine. Nažalost, ta opekotina ponekad može da bude vrlo duboka i teška za bebu, koja tada mora da se podvrgne operaciji.
Upoznavanje okruženja kroz dodir
Kada dete prohoda, pa sve do polaska u školu, sva nova životna saznanja uglavnom otkriva dodirom. Dete ne zna šta je to visoka temperatura - da može da se opeče, šta je oštar predmet - da može da se poseče, šta je utičnica - čiji otvori ga mame da stavlja predmete u njih... Često dete ne shvata ni koja je visina sa koje može bezbedno da skoči. Osim toga, mnoge predmete pokušava da grize ili liže, kako bi ustanovilo kakvih su osobina... Sve su to kritične situacije, u kojima može da dođe do povređivanja deteta.
Predviđanje poteza
Budnost roditelja, odnosno dečjeg staratelja je veoma značajna u tom periodu. Kao u šahu, kada igrač treba da «predvidi» potez protivnika, tako i roditelji treba da prate dete i predvide, zapravo spreče da ono dođe u situaciju koja dovodi do povređivanja.
Sa polaskom u školu, pa sve do tinejdžerskog doba, deca imitiraju svoje roditelje. Oni su im uzor u mnogim aktivnostima. Devojčice pokušavaju da kuvaju kao majka, dečaci da majstorišu kao očevi. Međutim, diskoordinacija pokreta i nepoznavanje rada predstavljaju rizike za povrede. Osim toga, i kretanje ulicom može da bude veoma opasno i uzrok teških povreda.
U tinejdžerskom dobu - svojevrsno osamostaljivanje, druženje sa grupom vršnjaka, bavljenje sportskim aktivnostima... nosi nove rizike od povređivanja.
Kupanje u kadi
Kupanje deteta u vodi čija toplota nije prethodno dobro iskontrolisana, takođe je jedan od razloga koji dovodi do opekotina u najranijem životnom dobu. Treba napomenuti da je dečja koža u tom uzrastu veoma osetljiva na povišenu temperaturu, tako da već temperatura od 38-40 stepeni dovodi do ozbiljnog oštećenja kože.
Tretiranje povređenog mesta
Bez obzira u kom životnom dobu se desi povreda ili opekotina, treba odmah detetu pružiti prvu pomoć. Pre svega, pomeriti ga sa mesta nesreće, a potom zaustaviti krvarenje - stavljanjem čiste gaze ili krpe na povređenu površinu. Ako se radi o opekotini, treba staviti hladnu krpu na ranu, dati detetu lek protiv bolova i odvesti ga kod lekara. Ne preporučuje se tretiranje povređenog mesta raznim «narodnim lekovima». Lečenje treba prepustiti lekaru.
Kada se povreda izleči (bez obzira o kakvoj povredi se radi), uvek ostaje trag u vidu ožiljka, koji predstavlja funkcionalni i estetski problem (ukoliko je «estetika» u pitanju, to posebno može da smeta tinejdžerima). Inače, svaki ožiljak prolazi kroz proces «sazrevanja» - od crvenog, tvrdog ožiljka koji svrbi, do njegovog obezbojavanja i prelaska u mekan, gotovo nevidljiv trag. Taj period traje od šest do dvanaest meseci. Ukoliko se u tom periodu ožiljak pravilno tretira, rezultat će biti dobar. Metode koje su nam na raspolaganju su fizikalna terapija i niz lekova koje možemo sami da utrljavamo u ožiljak. Danas u svakoj apoteci može da se kupi Contractubex gel - nije skup, a ima dobar efekat, lako se primenjuje i ne prlja garderobu. Treba napomenuti da te lekove moramo da koristimo najmanje tri do šest meseci, sa dnevnim utrljavanjem tri puta dnevno. Tek ako nakon godinu dana, a ponekad i dve (od momenta povređivanja) - nema zadovoljavajućeg rezultata, osoba može da razmišlja o nekoj od hirurških korekcija (ukoliko je to baš neophodno). Ali, i posle korekcije, treba primenjivati fizikalnu terapiju, Contractubex gel, ili injekcije lekova za tretman ožiljaka.
Prof. dr Dragan Zamaklar, šef Službe za plastičnu hirurgiju u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj