Mala deca su sklona često tome da postavljaju milion pitanja i potpitanja. Nekada su prezabavna, ali nekada mame i tate ne mogu da odgovore na svako od njih, mališani dosađuju i zapitkuju, a vi, uprkos umoru, morate da date odgovor. Ipak, sve ono što deca govore nije samo gomila reči – to je pokušaj da se kaže nešto važno.
Deca u uzrastu od jedne do tri godine su vrlo kontradiktorne prirode. S jedne strane mogu biti apsolutno šarmantni, ali s druge, apsolutno nepodnošljivi. Histerija je njihovo srednje ime. Uz pomoć histerije, deca komuniciraju sa svetom, potvrđuju se i izražavaju kategorično neslaganje sa svim ograničenjima koja im nameću dob i roditelji.
Važno je zapamtiti da oni to ne rade namerno - oni su samo u ovoj fazi razvoja, ništa lično. Za decu u ovom uzrastu ne postoji ništa važnije od njihovih vlastitih "želja". A deca se znaju postaviti tako da svima oko njih njihove želje i potrebe postanu prioritet broj jedan.
Do tri ili četiri godine starosti, a ponekad i duže, razvija se deo mozga odgovoran za kontrolu emocija i ponašanja, piše moms.com. Zbog toga su deca preplavljena snažnim osećanjima - na primer, ogorčenje ili oduševljenje - i još ih ne mogu izraziti drugačije osim samo vikom.
Ovom još uvek slabo razvijenom govoru dodajte nerazumevanje kako svet funkcioniše i postepeno dolazeću spoznaju da on i njegova majka nisu jedna celina. Tada ćete shvatiti zašto se deca tako ponašaju i često govore smešne fraze, piše moms.com.
Donosimo vam 10 zanimljivih primera:
1. "Želim... plavu šolju! U stvari, želim roze. Ne, sa medvedom. Ne, još jednu..."
Ovo ponašanje je posebno dosadno i iscrpljujuće - detetu dajete ono što traži, ali ono više ne želi, već želi nešto sasvim drugo. I onda treća, četvrta... I na kraju se sve završi u histeriji. Ovo je klasičan primer dečije probirljivosti zbog godina, ne znaju da regulišu svoje emocije i razumeju sebe. Kao da želi svima da kaže: "Ahh, mama, spasi me! Reci mi šta želim!"
2. "Sir je previše sirast, hleb je previše hleb."
Tako beba, koja još nema dovoljan vokabular, pokušava da vam objasni zašto ne voli ovu ili onu hranu. Upoznaje se sa novom hranom, njegov ukus se može brzo promeniti, a ono što je jednog dana izgledalo "previše sirasto", već sledećeg može izgledati sasvim jestivo.
3. "Zašto si oljuštila bananu (iseckala jabuku, pojela moj kolačić)? Vrati sve kako je bilo."
Očigledno je sve ovo želeo da uradi sam. Ali, nažalost, mleveno meso je nemoguće vratiti. A svest o ovoj činjenici izaziva dečiju histeriju.
4. "Želim da spavam u kadi!"
Ili na podu, ili na krevetu za pse - jednom rečju, bilo gde, ali ne u vlastitom udobnom krevetu. Tako se manifestuje detetova želja za istraživanjem sveta.
5. "Mama, ustani! Vreme je da idemo u vrtić" (subota ujutru)
To se događa jer je detetu još uvek teško shvati koncept vremena uopšteno, a posebno dana u sedmici. Navikao je da ustaje rano ujutru i nije mu bitno da li je ponedeljak ili nedelja. Pa, to što roditelji žele da spavaju je njihov problem.
6. "Pročitaj mi ovu priču ponovo" (i još 150 puta za redom)
Veoma je važno da deca u ovom uzrastu ponavljaju već poznate informacije. To im daje osećaj sigurnosti i pomaže im da nauče nove stvari. Stoga se deca mogu izludeti beskrajno pevajući istu umornu pesmu.
7. "Ne!" (čak i ako je zapravo "da")
Ovo čuveno "ne" zvuči kao odgovor na bilo koji predlog sa vaše strane. Tako se dete odvaja od roditelja, postavlja lične granice i pokazuje da je od sada posebna osoba sa svojim mišljenjem i uverenjima. Ponekad se, zarad samostalnosti, dete mora odreći čak i svoje omiljene testenine.
8. "Ne želim da spavam! Nisam umoran!"
U stvari, sve je upravo suprotno, ali dete još ne može prepoznati svoje stanje i prilagoditi mu svoje ponašanje. Što je beba umornija i preuzbuđenija, to se aktivnije opire namerama roditelja da ga stave u krevet.
9. "Moje!"
Ovde je sve jednostavno: osećaj vlasništva se već razvio, ali empatija i želja da se nešto podeli sa drugima još nisu.
10. "Nije fer!"
Ponekad poželite da odgovorite na ovu izjavu deteta: "Život je generalno nepravedan, sine/ćerko." Bilo kako bilo, dete se pre ili kasnije mora suočiti sa neprijatnom realnošću u kojoj ne dobijamo uvek ono što želimo. Istina, odrasli su se već navikli na ovo, ali bebi je ovo prvi put da se s tim susreće, pa nema granice njegovom ogorčenju.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)