Ovo je novi trend koji se pojavio poslednjih godina - o tome da li je to ispravno govorile su Olga Gracun, profesor matematike i Daliborka Mesar, predsednik Udruženja vaspitača Beograda u emisiji Jutro na TV Prva.
O tome da li je neophodno da pravci znaju matematiku i osnovne računske operacije pre polaska u školu Olga Grecun je rekla da ovo nosi potencijalan problem.
"Ne znam đaka koji je došao u prvi razred a da nije znao brojeve, neke osnovne stvari, a to se uči u predškolskom, to je nastavni materijal koji oni prolaze tokom predškolskog. Ali, onda kada dođu u prvi razred to je obimnije, kompikovanije i malo su tekstualni zadaci drugačiji nego u predškolskom. Ali niko od nas nije došao da ima sedam godina, a da ne zna da broji, da ne zna neke osnovne stvari. Svi smo mi sa bakama i dekama učili da se igramo prodavnice, sabiranja, oduzimanja oko plaćanja i to se sve uči kroz igru. Ali danas roditelji, u poslednje vreme je trend, to nije ranije bilo, ja dugo već radim sa decom, i nije bio trend, tek možda u poslednje dve gerneracije, da roditelji u želji da njihovo dete bude superiornije u odnosu na drugu decu uzimaju privatne profesore da bi u tri meseca, dakle junu, julu i avgustu pre škole, deca stekla znanja iz matmatika za gradivo prvog razreda. Tu dolazimo do velikog problema".
Ona je istakla da je problem što se deci nepotrebno stvara averzija prema gradivu: "Problem je što ta deca dolaze po tri četiri puta u toku nedelje na privatne časove njima se matematika ne predstavlja kao igra. U prvom razredu imamo opisne ocene upravo da bi se ljubav prema školi stvorila kroz igru, da to nije ništa strašno, onaj ko je dobio dvojku i peticu da se ne pravi razlika... Ali, tu dolazimo do problema jer tokom ta tri meseca deca stvaraju neku odbojnost, nameću im se obaveze, taj čas matematike "jao moram da dođem, ja ću tamo da učim", njima se tu stvara averzija prema samoj matematici, prema nečemu što je svima nama bilo zanimljivo makar na početku školovanja, možda posle ne, ali na početku školovanja svima su bili zanmljivi makar ti tekstualni zadaci. Sa tom decom ne može ništa komplikovano raditi. Gradivo prvog razreda obuhvata brojeve do deset, pa onda do 20, osnovne računske operacije, sabiranje i oduzimanje, pa manje tekstualne zadatke, pa ima period kada se putem creža i ostalog geometrijske slike upoređuju i tako dalje. Prosto ne može ništa komplikovano da se radi, a oni to osnovno, što treba kroz igru da se radi, oni i prema tome stvaraju averzuju".
O tome kakva je spremnost dece u predškolskom govorila je Daliborka Mesar i istakla da je upravo smisao predškolskog u pripremi za školu na adekvatan način. "Deca na predškolskom uzrastu upravo uče kroz igru i stvaranje tih odnosa među vršnjacima. Sve što je Olga kroz različite aktivnosti sprovodimo u vrtićima i kroz životno praktične svakodnevne situacije učimo decu opsnovnim matematičkim radnjama.
Ambicije roditelja često prevazilaze mogućnosti dece i to uzrok dečje frustracije i odbojnosti prema gradivu. Olga Gracun je navela primer iz prakse. "Ja sam imala slučaj da dete od šest godina dođe kod mene na čas i da je reklo - ja ne mogu više, ja treba da idem na klavir... Trenira džudo, plivanje, ide na engleski. Ja sam sela sa njim i pričala: da li voli da ide na klavir - ne voli, ali tata je hteo da ide na klavir u muzičku školu i eto mora. Jel više voliš plivanje ili džudo - ja bih pre džudo nego plivanje. Tom detetu nisu zadovoljstvo vannastavne aktivnosti koje ima".
Ona je istakla da ovakva nastojanja roditelja kod dece imaju kontra-efekat.
"Moram da napomenem da mnogi roditelji guraju svoju decu, da mnogi roditelji ubijaju tako karakter, uslovno rečeno. Jer, mama kaže ja sam bila dobra iz matematike, ali nisam imala mogućnosti, sada ćeš ti biti dobar. Ne znači!".
BONUS VIDEO:
Izvor: Yumama/TV Prva