Jedan od važnijih zadataka roditelja i pedagoga jeste da nauče dete da prepozna i izrazi svoje emocije. Tako će dete znati kako da misli, oseća i neće se plašiti da se izrazi. Kako bi to razvili kod školaraca, neke škole u Kini su osmislile
Naučite da prepoznate sopstvene emocije jedan je od najvažnijih zadataka za dete. Tada će odrasti misleći, osećajući i neće se plašiti da se izrazi. Da bi to razvili kod školaraca, neke škole u Kini su osmislile "pasoše života".
"Dužnost svakog učenika je da ga popunjava svakodnevno", rekao je jedan kineski učitelj. "Obično se tamo beleže događaji refleksije, šta su ljudi oko deteta uradili za njega, šta je doživeo i šta je bio rezultat."
Evo, na primer, koji unosi mogu biti u pasošu.
Drugarica iz razreda mi je pomogla da rešim težak problem.
Osećam: prijateljsku podršku.
Rezultat: urađen domaći zadatak.
Prošetala sam sa drugaricom iz razreda.
Osećam: društvo prijatelja.
Rezultat: dobro raspoloženje.
Mama mi je pomogla da proverim domaći.
Osećam: majčinsku ljubav.
Rezultat: manje grešaka u domaćem zadatku.
Koliko je dobra ova praksa? Psiholozi kažu da je to veoma važno. Istraživanja pokazuju da prelivanje osećanja na papir može da bude blagotvorno. Pisanje je anonimno, odnosno samo anstavnik zna ko šta piše, a ovakva vežba može pomoći nastavniku i pedagogu da vidi kako se dete oseća.
"Dnevnik emocija je uobičajena praksa za razvijanje veština refleksije i svesti", kaže Julija Kuznjecova, klinički psiholog. "Za decu je to posebno korisno u cilju razvijanja emocionalno-voljne sfere, koja nastavlja da se formira. Među njegovim prednostima su visoke performanse: nakon nekoliko nedelja dete će primetiti da mu je lakše da prati svoje stanje i upravlja njime. Ali pretvaranje ove prakse u naviku je teško."
Psiholog napominje da je stavka iz kineskog "pasoša života", koja procenjuje postupke ljudi oko sebe, veoma važna. Ovo pomaže detetu da nauči da analizira sopstvene odnose sa drugima, razvija ne samo veštinu refleksije, već i empatiju.
Emocionalni dnevnik će pomoći deci da postanu svesni svojih emocionalnih potreba i da shvate kako ih mogu zadovoljiti. Ipak, ovde je važno uzeti u obzir i to da neka deca možda neće biti iskrena u popunjavanju dnevnika, pa je važno, pored toga da se obrati pažnja da li su prisutne svakodnevne promene ponašanja.
(Yumama)