- Separaciona anksioznost je normalan deo razvoja deteta i najčešće se javlja pri polasku u vrtić ili prvom ostavljanju na čuvanje.
- Može da se ispolji kroz plakanje, vrištanje i čvrsto držanje za roditelja, a većina dece je preraste do oko treće godine.
Da li vam je poznata situacija kada se spremate da izađete iz kuće i srećni poljubite dete u znak pozdrava, a ono počne neutešno da plače toliko da ponekad odustanete od odlaska? Strah od odvajanja od roditelja, poznat kao separaciona anksioznost, normalan je deo emocionalnog razvoja deteta.
Može da se ispolji kroz plakanje, vrištanje ili čvrsto držanje za roditelja koji odlazi, a neka deca kroz ovu fazu prolaze intenzivnije od druge. Iako vremenom uglavnom prolazi, ukoliko anksioznost postane izražena i dugo traje, može da preraste u poremećaj separacione anksioznosti.
Prvi susret sa odvajanjem
Ova faza emocionalnog razvoja počinje kada dete usvoji koncept stalnosti objekta - odnosno spoznaju da stvari i ljudi postoje čak i kada ne može da ih vidi ili čuje, a roditelji se sa separacionom anksioznošću deteta najčešće susreću kada ono krene u vrtić ili kada ga prvi put ostave nekome na čuvanje. U oba slučaja dolazi do fizičkog razdvajanja koje kod deteta može da izazove snažan emocionalni nemir.
Malo dete može veoma burno da reaguje na odvajanje, naročito ako mu je to prvo takvo iskustvo. Ono još ne razume da će se roditelj vratiti, što može da naruši njegov osnovni osećaj sigurnosti i podstakne ga da plače i pruža otpor.
Razvojna faza koja prolazi
Većina dece preraste separacionu anksioznost do otprilike treće godine. Do tada se karakteriše plačem koji traje u proseku oko 15 minuta i ne remeti detetov razvoj.
Sa druge strane, poremećaj separacione anksioznosti je kliničko stanje koje karakteriše preteran, Intenzivan i neadekvatan strah od odvajanja od osoba za koje je dete vezano, najčešće roditelja. Može se javiti kod starije dece (predškolaca i školaraca), tinejdžera, pa čak i kod odraslih.
Kod dece simptomi traju najmanje 4 nedelje, a kod odraslih 6 meseci ili duže. Strah je paničan i parališući, a može uključivati i fizičke simptome poput bola u stomaku, glavobolje, mučnine ili povraćanja kada se pomene odvajanje.
Ovaj poremećaj može značajno da naruši svakodnevicu, jer dete odbija da ide u školu, ne želi da spava samo, niti da ide na rođendane bez roditelja. Kod odraslih se manifestuje kroz preteranu zavisnost od partnera i stalni strah da će se voljenoj osobi nešto loše desiti. Ako primetite ovakve simptome kod svog deteta, obratite se pedijatru ili dečijem psihologu koji će vas uputiti dalje.
Moj pedijatar / Yumama
BONUS VIDEO