Kada su roditelji s mališanima dok se uspavljuju i prelaze iz svesnog u nesvesno stanje, to pomaže u smanjenju lučenja hormona stresa poput kortizola, koji može negativno da utiče na razvoj mozga.
Ovaj podržavajući pristup povećava oslobađanje oksitocina, hormona koji poboljšava veze i emocionalnu regulaciju. Nežno navođenje deteta na spavanje može da ublaži anksioznost, čineći iskustvo manje zastrašujućim i utešnim. Sve u svemu, ovaj metod uspavljivanja podržava zdraviji razvoj mozga i jače veze između roditelja i dece.
Erika Komisar je klinički socijalni radnik, psihoanalitičar, trener za roditelje i autor sa 30 godina iskustva u privatnoj praksi, objasnila je ovu pojavu:
“Najteži trenutak za svu decu, i za najosetljiviju, su tranzicije, pogotovu prelazak u nesvesno, dakle buđenje ujutru i momenat kad dete zaspi uveče. Tada im je potrebna osoba koja im pruža nejveću sigurnost na svetu, a to su roditelji. Mi gajimo male vojnike, kojima posle “laku noć”, zatvaramo vrata, gasimo svetlo i ostavljamo ih da plaču u mraku. Ovako se stvara neurološka šteta, pogotovu kod beba mlađih od 6 meseci. Morate da budete pažljivi čak i posle ovog kritičnog perioda.”
BONUS VIDEO