Psiholozi sa Univerziteta Emori u Džordžiji, SAD, kažu da samo deca mlađa od sedam godina imaju ikakvu šansu da se sećaju najranijih događaja.
Psiholozi su istraživali sećanja 83 dece u periodu od šest godina. Deca su sa tri godine ispitivana o iskustvima poput odlaska u zoološki vrt, a zatim su podeljena u grupe. Svako dete je još jednom učestvovalo u eksperimentu,i testirano je da li može da se seti događaja u dobi od pet, šest, sedam, osam ili devet godina.
Termin 'dečija amnezija', koji je skovao Sigmund Frojd, nije nova pojava, ali vreme kada počinje da se javlja do sada je ostalo malo maglovito.
„Naša studija je prva empirijska demonstracija početka amnezije u detinjstvu“, kaže profesorka Patriša Bauer, koja je vodila studiju. „Zapravo smo snimili sećanja dece, a zatim smo ih pratili u budućnosti da bismo ispratili kada su zaboravili ta sećanja."
Psiholozi su otkrili da su najranija sećanja dece počela da blede sa oko sedam godina. Deca od pet do sedam godina pamte 63 do 72 odsto događaja, dok osmogodišnjaci i devetogodišnjaci pamte samo oko 35 odsto.
Ali iako su mlađa deca zapamtila više događaja, nisu bila tako dobra u pamćenju detalja. Dakle, iako se možda sećaju koje su životinje videli u zoološkom vrtu, možda neće moći da se sete ukusa sladoleda koji su tada jeli.
Starija deca su, s druge strane, su bolje pamtila detalje onih događaja koji su ostavili neizbrisiv trag u njima – verovatno zato što su imala bolje jezičke veštine i tako su mogla da razrade sećanje i učvrste ga u svojim glavama.
Sada kada su psiholozi otkrili uzrast u kojem nastupa amnezija u detinjstvu, nadaju se da će tačno odrediti uzrast u kome stičemo sistem pamćenja odraslih.
„Između 9 i 18 godina je uglavnom ničija zemlja našeg znanja o tome kako se pamćenje formira“, kaže Bauer.
BONUS VIDEO