U ponekad bolnom procesu rasta, deca se suočavaju sa raznim nelagodama i promenama. Naime, ako vam se dete žali na povremeni bol u rukama ili još češće, nogama, u pitanju može biti ono što su naučnici nazvali bolom rasta.
Ovaj fenomen se ne odnosi ni na kakvu patologiju, već na jednostavan proces prebrzog rasta kroz koji dete prolazi. Postoje bar dva najčesća perioda intenzivnog rasta u životu jednog deteta; od četvrte do sedme godine i kasnije, pred kraj puberteta (i to je ono kada za njih kažemo da su "odjednom naglo izrasli").
U periodu naglog rasta skeleta i mišica, dešava se da se ligamenti, koji pokušavaju da isprate rast, počnu rastezati. Ovo dovodi do naknadnog bola kod dece. Ukoliko se oni već bave sportom, moguće je da im se pripisuju epiteti nerazgibanosti. Međutim, istina je da njihovo telo samo pokušava da se prilagodi novim promenama.
Sport ima višestruku važnost u psiho-fizičkom razvoju. Vežbe snage sa jedne strane i istezanja sa druge, čine vrlo kompletnu disciplinu razvijanja za naše mališane.
Vezbe snage
Vezbe snage sluze za građenje mišića i to nije obično dizaje tegova. Ovakve vežbe uključuju čučnjeve, sklekove, vežbe za trbušnjake... Ove varijante sa korišćenjem isključivo svog tela su najbolje za mališane. Vežbe snage i izdržljivosti se mogu vežbati na raznim sportovima, od košarke, rukometa, tenisa, fudbala, preko borliačkih vestina, sve do klizanja... Cilj vezbanja kod dece nije da oni postanu mišicaviji i da dobiju na masi, vec da razviju zdravo telo.
Idealno vreme za upis najmlađih na bilo koju sportsku disciplinu jeste oko sedme godine. Sport pre svega omogućava stvaranje zdravih navika i postavlja zdrav odnos prema telu. Te sportske navike će od malena decu učiti da vode računa o svom telu i usadiće im kao prioritet da održavaju balans. Uz to će izgraditi jake mišiće, kao i pokretljivost celog tela.
3 jednostavne vežbe istezanja
Redovna istezanja su najlakši korak koji deca mogu da preduzmu. Nekoliko minuta dnevno može napraviti veliku razliku u njihovom razvoju i fleksibilnosti.
1. Stati na pločnik (na ivicu trotoara ili bilo koju blago izdignutu površinu) i spustati i podizati pete. U spuštanju, kada se detetova peta nalazi što blize zemlji i ispod prstiju, vrši se istezanje. U podizanju pete, dete se blago penje na prstiće. Ovaj jednostavan pokret omogućava fleksibilnost i pokretljivost članaka i Ahilove tetive.
Za ovu vežbu postoji i lakša varijantu na ravnoj površini. Dete se u ovom slučaju samo penje na prste i spusta pete na zemlju. Amplituda koju zglob stvara svakako utiče na pokretljivost zgloba.
2. Stati blizu zida (na nekih petnaestak centimetara), ispružiti jednu nogu, staviti nožne prste na zid, petu na pod i na taj način nežno istezati tetivu. Nakon desetak sekundi, preći na drugu nogu.
3. Saviti se sa ispruženim nogama i ispravljenim kolenima i pokušavati dodirnuti pod rukama. Ova vežba ce istezati mišiće zadnje lože (zadnjeg dela butina).
Vazna napomena: sve vežbe istezanja treba raditi lagano i usporeno. Nikad ne treba ići do tačke bola, već samo do blage neugodnosti. Pre ovakvih vežbica, potrebno je i zagrejati mišiće, dakle malo trčanja u mestu ili par nižih skokova će pripremiti mišiće za dalje istezanje.
Istezanja imaju najbolji učinak ako dete vodi računa i o svom disanju, tj diše sto sporije, punim plućima i stomakom. Pri izdisaju, mišići se opuste i tada je pravo vreme da dete pokuša da se istegne malo više. Naravno, sve to uz lagane pokrete, nikako nagle.
Disanje je važno jer omogućava telu da se opusti. Koliko god nama njihovi životi delovali rasterećeno, svako dete ima unutrašnju reakciju na stresno okruženje (makar to bila prevelika buka automobila na ulici). Istezanja uz pravilno disanje omogućavaju da se dete zaista rastereti, opustajući ne samo mišiće već i ceo svoj nervni sistem.
Fizička snaga utiče i na mentalno stanje
Fizička snaga i fleksibilnost se odražavaju i na mentalno stanje (čuli smo to već: u zdravom telu, zdrav duh!). Šta to tačno znači? Osobe koje su fizički krute i zategnute, često postaju i psihički rigidne. Nasuprot tome, opusteno i razgibano telo će se preslikati na um, te će dete postati opuštenije i fleksibilnije u svom ponašanju, svojim emocijama i svom izrazavanju. Dakle, sveukupna pokretljivost tela će učiniti da se dete oseća lepše, smirenije i sigurnije u svom telu.
Deci vežbe istezanja mogu biti dosta lakše nego odraslima. Bez obzira na to, možete da ih podstaknete i motivišete tako što ćete vežbice raditi zajedno, uz neku opuštajuću muziku.
(Yumama/Nataša Sredojević, dečiji karate trener)