Najteži je osećaj svakog roditelja da ostene pribran dok mu dete neutešno plač, posebno ako je to za svaku sitnicu. Onog trenutka kada shvatite da vaše vikanje i pretnje mogu samo da pogoršaju situaciju, pokušavate da nađete način kako da ga smitite i pružite utehu. Svako umanjivanje ili zanemarivanje detetovih emocija, pa makar one bile izražene zbog "gluposti", otežava posao.Treba samo svaki put poći od toga da je plakanje način izražavanja emocija i ne treba da ga suzbijate, ali evo šta mu možete reći poštujući njegovu tugu.
U većini slučajeva ne treba ništa reći, već je dovoljno da budete prisutni i da detetu ponudite zagrljaj.Takođe umesto "nemoj da plačeš", možete da izgovorite rečenice pune razumevanja:
- U redu je da budeš tužan.
- Vidim da ti je jako teško.
- Tu sam za tebe.
- Čujem te.
- Možeš mi reći šta te je rastužilo.
- Možda ti mogu pomoći da to rešiš.
- Čini mi se da ti treba prostora. Ja ću da budem tu ako ti zatreba.
Nikada nemojte da kažnjavate i posramljujete dete koje pokazuje emociju, to može da ostavi duboke posledice na njegov emocijalni razvoj. Nemojte da umanjujete njegova osećanja tipa "nema razloga da plačeš ili plačeš kao neka beba". Dok dete plače ono nije spremno za komunikaciju, sačekajte prvo da se smiri pa pokušajte mirnim tonom da popričate sa njim i vidite u čemu je problem.
(Yumama)