- Stručnjaci objašnjavaju da su česta dečja "ne", odbijanje deljenja i stavljanje predmeta u usta uglavnom normalne razvojne faze, a ne znak razmaženosti.
- Takvo ponašanje proizlazi iz potrebe za samostalnošću, istraživanja sveta i učenja samokontrole.
- Paralelna igra i čačkanje nosa takođe se smatraju očekivanim u ranom uzrastu.
Roditeljima je ponekad teško da ostanu strpljivi kada dete po deseti put u toku dana kaže "ne", odbija da podeli igračku ili uporno stavlja predmete u usta. Takvo ponašanje može da deluje kao neposlušnost, bezobrazluk ili znak da dete usvaja loše navike, ali stručnjaci objašnjavaju da je veliki deo ovih postupaka sasvim očekivan u ranom detinjstvu.
Period odrastanja donosi brojne promene. Deca tek razvijaju govor, uče da kontrolišu impulse, upoznaju svoje granice i pokušavaju da razumeju svet oko sebe. Zbog toga rade stvari koje odraslima mogu biti frustrirajuće, ali su zapravo deo njihovog emocionalnog, socijalnog i kognitivnog razvoja.
Pedijatrica i stručnjakinja za razvojno-bihejvioralnu pedijatriju dr Kristina Farel objašnjava za portal Parents zašto neke od najčešćih dečjih navika ne treba odmah posmatrati kao razlog za zabrinutost.
1. Govore "ne" čak i kada nešto žele
Ako dete odbija gotovo svaki predlog, od oblačenja i pranja zuba do odlaska u park, roditeljima može delovati kao da namerno tera inat. Međutim, iza ovog ponašanja najčešće se krije potreba za samostalnošću. Dete počinje da shvata da ima sopstvene želje, mišljenje i mogućnost da donosi odluke. Pošto odrasli kontrolišu veliki deo njegovog dana, reč "ne" postaje jedan od retkih načina na koje može da pokaže da ima svoju volju. Upravo kroz ispitivanje granica mališani uče gde se završava njihova sloboda, a počinju pravila koja moraju da poštuju.
2. Izmišljaju priče i govore neistine
Mališani ponekad pričaju neverovatne priče, menjaju detalje događaja ili tvrde nešto što očigledno nije tačno. Roditelji se tada mogu zapitati da li dete već počinje da laže. Ipak, u ovom uzrastu granica između mašte i stvarnosti još nije sasvim jasna. Deca nemaju potpuno razvijenu sposobnost da pravilno slože događaje iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a često još ne umeju ni da izraze sve što im prolazi kroz glavu. Ponekad ono što odraslima zvuči kao laž zapravo predstavlja detetov pokušaj da objasni nešto što je doživelo ili zamislilo.
To ne znači da deca nikada namerno ne prikrivaju svoje postupke. Mogu da sakriju nered ili negiraju da su uradila nešto što nije dozvoljeno. I to je deo učenja o uzrocima i posledicama. Ipak, preterano kažnjavanje i posramljivanje mogu ih navesti da još više skrivaju svoje postupke.
3. Ne žele da dele igračke i igraju se sa drugom decom
Roditelji često očekuju da mališani spontano dele igračke, smenjuju se i zajedno učestvuju u igri. Međutim, deca u ranom uzrastu još nemaju dovoljno razvijeno razumevanje tuđih potreba i osećanja. Zato nije neobično da dete čuva svoju igračku, protestuje kada mu je drugo dete uzme ili se igra pored vršnjaka, ali ne i sa njima.
Ovakav način igre poznat je kao paralelna igra i predstavlja važnu razvojnu fazu. Deca posmatraju jedni druge, istražuju i postepeno uče kako da uspostave zajedničku igru. Oko treće godine počinju češće da pokazuju interesovanje za direktnu interakciju sa vršnjacima. Deljenje se takođe uči, pa roditelji ne treba da očekuju da dete odmah razume zašto bi trebalo da prepusti nešto što mu je važno.
4. Stalno stavljaju predmete u usta
Igračke, komadići papira, odeća, pa čak i predmeti za koje roditelji ne mogu da pretpostave da bi detetu mogli biti zanimljivi - sve može da završi u ustima. Ovo ponašanje jedan je od načina na koje mališani istražuju okolinu. Kroz dodir, ukus i teksturu predmeta prikupljaju informacije o svetu koji ih okružuje. Osim toga, sisanje može da im pomogne da se umire, naročito tokom nicanja zuba.
Ipak, iako je ovakvo istraživanje uobičajeno kod beba i male dece, roditelji moraju posebno da vode računa o sitnim predmetima zbog opasnosti od gušenja. Ako dete nastavi da stavlja predmete u usta i nakon najranijeg uzrasta ili počne da jede nejestive stvari, potrebno je posavetovati se sa pedijatrom.
5. Čačkaju nos i neprestano istražuju svoje telo
Malo je roditelja koji nisu zatekli dete sa prstom u nosu, često baš u trenutku kada su u gostima ili na javnom mestu. Iako odraslima ovo ponašanje deluje nepristojno i nehigijenski, mališani još ne razumeju društvena pravila na isti način. Čačkanje nosa može biti posledica neprijatnog osećaja, radoznalosti ili potrebe da istraže sopstveno telo.
Uz to, mala deca još nemaju razvijenu kontrolu impulsa, pa im je teško da se zaustave čak i kada im roditelji kažu da to ne rade. Umesto grdnje, stručnjaci savetuju mirno preusmeravanje pažnje i učenje deteta kako da na drugi način reši problem, na primer korišćenjem maramice. Važno je ponavljati objašnjenje jer usvajanje ovakvih navika zahteva vreme.
Kada treba razgovarati sa pedijatrom?
Iako su navedena ponašanja uglavnom deo normalnog razvoja, postoje situacije u kojima je dobro potražiti stručno mišljenje:
- Dete nastavlja da stavlja nejestive predmete u usta i nakon najranijeg uzrasta.
- Ima česte i veoma duge napade besa, koji traju od 10 do 30 minuta ili duže.
- Teško uspeva da se umiri nakon uznemirenosti.
- Izbegava kontakt i druženje sa drugom decom.
- Ne koristi govor ili neverbalnu komunikaciju kako bi izrazilo svoje potrebe.
- Pokazuje izrazitu osetljivost na zvukove, dodir ili različite teksture.
Ukoliko roditelji primete nešto od navedenog, najbolje je da razgovaraju sa pedijatrom, koji može da proceni da li je potreban dodatni pregled.
Najvažnije je imati na umu da deca ne usvajaju sve veštine istom brzinom. Ponašanje koje odraslima izgleda kao tvrdoglavost ili loša navika često je samo način na koji mališani istražuju svoje mogućnosti, uče da komuniciraju i postepeno razvijaju samokontrolu.
BONUS VIDEO