- Vladeta Jerotić je smatrao da zavist nastaje rano, posebno u porodicama sa dvoje dece, kada se deca bore za pažnju i potvrdu da su voljena.
- Poručivao je roditeljima da ostanu smireni kada dete pogreši, da mu strpljivo objasne i ne ruše mu samopouzdanje kritikama.
- Isticao je da su pohvala i priznanje važni, ali da dete treba hvaliti za trud i učiti ga da prihvati tuđi uspeh bez poređenja.
Deca ne umeju uvek da objasne zašto im smeta kada brat ili sestra dobiju više pažnje, pohvalu ili nešto što i sama žele. Iza takvih reakcija ponekad se krije strah da nisu dovoljno voljena, zbog čega je važno da roditelji pažljivo biraju način na koji razgovaraju sa njima.
Akademik Vladeta Jerotić govorio je o tome kako zavist nastaje još u ranom detinjstvu, zašto je posebno izražena u porodicama sa dvoje dece i zbog čega strpljenje i smireno objašnjavanje mogu da budu važni u vaspitanju.
Zavist je prirodna emocija, ali je važno naučiti dete da se nosi sa njom
Vladeta Jerotić isticao je da je zavist prirodna ljudska emocija, ali i da može biti veoma teška za prevazilaženje. Prema njegovom mišljenju, njeni koreni mogu da sežu do ranog detinjstva, kada dete počinje da se poredi sa drugima i traži potvrdu da je voljeno i prihvaćeno.
Posebno je ukazivao na odnos između braće i sestara. Kada u porodici ima dvoje dece, može se javiti snažniji osećaj takmičenja za pažnju roditelja, kao i strah da jedno dete dobija više ljubavi od drugog.
To ne znači da će svako dete koje ima brata ili sestru razviti zavist, već da roditelji treba da budu pažljivi prema osećanjima koja se javljaju u njihovom odnosu.
Zašto je važno kako roditelji reaguju kada dete pogreši?
Jerotić je govorio i o tome koliko je važno da roditelji ostanu smireni kada dete nešto ne razume ili ne uspe da uradi iz prvog pokušaja.
Kao primer naveo je iskustvo iz Engleske, gde je primetio da roditelji detetu ponovo objašnjavaju zadatak bez vikanja i ljutnje, čak i kada mu je potrebno više pokušaja. Nasuprot tome, kritikovao je reakcije poput: "Eto, treći put ti objašnjavam, a ti ne razumeš! Šta će od tebe biti?"
Takve reči mogu da povrede dete i poljuljaju njegovo samopouzdanje. Umesto da ga podstaknu da pokuša ponovo, mogu da stvore strah od greške i osećaj da nije dovoljno sposobno.
Pohvala je važna, ali je bitan i način na koji je upućujemo
Jerotić je smatrao da pohvale imaju važno mesto u odrastanju dece, ali je upozoravao i na moguće posledice preteranog veličanja. U svojim razmišljanjima povezivao je preterano hvaljenje odraslih sa gordošću i zavišću. U vaspitanju je zato važno da dete dobije priznanje za trud, zalaganje i napredak, ali i da nauči da prihvati kada neko drugi postigne uspeh.
Roditelji mogu da pomognu tako što neće neprestano upoređivati decu, proglašavati jedno uspešnijim ili pametnijim i očekivati da se u svemu takmiče. Umesto toga, svakom detetu treba pružiti osećaj da je vredno ljubavi i pažnje, nezavisno od ocena, uspeha i poređenja sa drugima.
Jerotićeva poruka roditeljima bila je da se važne emocionalne navike oblikuju veoma rano, a da strpljenje, razumevanje i način na koji se obraćamo deci imaju značajno mesto u njihovom odrastanju.
BONUS VIDEO