"Mama volela bih da sam kao ti."

Moja 4-orogodišnja ćerka mi često ovo govori. Posmatra me sa divljenjem i govori kako joj se sviđaju moje cipele ili lak za nokte, ili želi moju svetlucavu ogrlicu, ili je samo u strahu od toga jer ja govorim drugim ljudima šta da rade. Slatko je i veoma laskavo, ali mi slama srce. Ono što ona ne razume je da bih ja volela više od bilo čega drugog da sam kao ona. 

Pismo majke čija deca nisu odlični đaci: Postoji nešto važnije od petica

Ona je uporna i ne plaši se ničega. Nikad ne prihvata "ne" kao odgovor (jedna od mnogih osobina koje će joj dobro služiti u životu, ali koja otežava svakodnevno vaspitanje roditeljima). Ne dozvoljava nikome da kaže da ona nešto ne može, da nije dovoljno dobra za nešto ili dovoljno velika. Veoma je samokritična. Peva na glas u prevozu zato što je ponosna jer zna sve reči i želi to svima da stavi do znanja. Ona je samouverena i pametna, i iskreno posmatra i pokušava da shvati svet oko sebe. Ona želi da dobije sve što poželi i neće se smiriti dok ne bude tako. (Opet ponavljam: svakodnevne prepreke u vaspitanju.)

Gledam je kako radi iste stvari, priča kao ja, drži svog brata i pomazi njegov obraz kao što ja to činim. Želi torbu koja je slična mojoj, kao i da gura kolica na isti način kao ja. To mi cepa srce, jer ne želim da bude kao ja. Naravno, vičem, i u nekim situacijama me ljudi čak i slušaju i stvarno imam dobre cipele, ali sam tokom godina izgubila toliko nesutrašivosti i sjaja. Uvek sam zabrinuta oko nečega. Nemam vremena. Nemam čak ni energije. Stalno imam zamerke. Dopuštam da me mnogo toga zaustavi u nameri. Zadovoljila sam se osrednjim poslom i vezom. 

snazno-pismo-majke-cetvorogodisnje-devojcice-ona-je-osoba-koja-z

Foto: Shutterstock

Volela bih da nikad nisam prihvatila "ne" kao odgvor. Ne znam da li bih vrištala i jurila za drugom decom koja su mi oduzela loptu kao što je ona to učinila, umesto što sam stojala sa strane i plakala. Ovo je devojčica koja odbija da nosi pidžame, koja smatra da je jedna od učiteljica u svom razredu, koja voli crtani o tigriću više od svog života - ona je moj heroj. Ovo je klinka koja je naučila sama da broji do 100 kako njen stariji brat ne bi mogao da kaže kako je bolji od nje, ovo je devojčica koja je ponosna na svoja dostignuća, devojčica koja sluša svoje telo kad je puno, ona je osoba koja želim da budem kad porastem. 

Pismo koje će vam dotaći srce i dušu: Ćerka mi je rekla da želi da postane majka, evo šta sam joj sve prećutala...

Nadam se da nikad neće izgubiti tu vatru u sebi i da ništa i niko neće moći da oduzme to od nje. Nadam se da će kroz život, pokvarene devojčice i teške testove, nepredvidive dečake i nove strašne izazove uspeti da pobedi. Nadam se da će ostati dosledna sebi i da će znati koliko vredi. Nije lako. 

Ona svake večeri odlazak u krevet pretvori u mučan proces pregovaranja, ali kad se napokon skrasi (posle mnogo stranica i gomila knjiga, čaša vode i previše plišanih igračaka da bi se uopšte mogle i izbrojati), znam da će promeniti svet jednog dana. 

Bebo moja, volela bih da sam kao ti.