Japanski lekar i farmaceut Sagen Išizuka skovao je reč "šokuiku" iza koje se krije čitava jedna filozofija. Ova reč izvedena je od dve reči koje znače "rasti" i "jesti", a podstiče roditelje i škole da nauče decu odakle njihova hrana dolazi i kako utiče na naš um i telo. Ovaj koncept bio je sastavni deo japanske kulture i to je veliki razlog zašto danas u Japanu žive najzdravija deca na svetu, piše Juko Tamura, novinar, prevodilac i mama jedne ćerkice za "CNBC".
Prema podacima UNICEF-a među 41 razvijenom zemljom u EU i OECD Japan je jedina zemlja u kojoj je manje od jednog na petoro dece gojazno. Kao majka koja odgaja ćerku u Japanu, evo šta mi kao roditelji radimo drugačije da bi naša deca uvek bila zdrava i puna snage:
1. Šokuiku počinje da se primenjuje rano
Japanski lekari često ohrabruju majke da se baziraju na "ichijū-sansai" obroke za svoju decu. Podrazumeva činiju pirinča i miso supe, koje prate neko proteinsko jelo i dve vrste povrća (poput morskih algi i pečuraka) zbog doza vitamina, minerala i vlakana. Kako deca odrastaju, tako počinju da uče o zdravim navikama u ishrani. Vlada je 2005. godine usvojila Osnovni akt o Šokuiku za promovisanje ovog koncepta. U nekim predškolskim ustanovama deca beru povrće za ručak, dok u osnovnim školama uće o farmama gde se proizvodi povrće, riba i druga hrana.
2. Pričaju o bento (obrok za poneti) kutijama
Preko 95 odsto japanskih osnovnih i nižih srednjih škola ima sistem školskog ručka. Obroke planiraju nutricionisti, a učenici aktivno učestvuju u serviranju ručka. Domaći ručkovi mogu da imaju važnu ulogu u promovisanju šokuikua. Mnogi vrtići takođe nude ovu opciju, ali domaće bento kutijice mogu da igraju važnu ulogu u šokuiku principu.
Vaspitačica u vrtiću moje ćerke zamoli decu da razgovaraju o tome šta se nalazi u njihovim kutijama za ručak. To čini ovo vreme prijatnim, a deca se ohrabruju da isprobaju novu hranu, ili čak i da izraze nesklonost prema određenoj hrani, kada je ugledaju u bento kutijama svojih prijatelja.
Odlučivanje za bento ručkove umesto brze hrane takođe omogućava deci da dobiju dosledne porcije sezonskog povrća i voća, te da izbegnu hranu sa visokim sadržajem masti i aditiva. Obroci se često prave od lokalnih, svežih sastojaka kao što su bakalar sa slatkim kukuruzom i bok čoj (vrsta kupusa), koji se služe sa čašom mleka i minestrone supom.
3. Kuvaju hranu bogatu hranljivim materijama u serijama
Otkrila sam da priprema jednostavnih domaćih kiselih krastavaca i zamrzavanje drugog voća i povrća u serijama pojednostavljuje moje svakodnevno kuvanje. Kada je moja ćerka krenula u vrtić, u početku sam se mučila sa nekim pravilima iz škole - bez grickalica s visokim sadržajem šećera i masti, poput čipsa, keksića, ili kofeina.
Ali mali trikovi kao što je čuvanje rezervnih obroka po porcijama, daje mi mogućnost da pripremim nutritivno bogat ručak, čak i kada nemam dovoljno svežih proizvoda.
4. Piju se voda i čaj umesto gaziranih pića
Svojoj ćerki ne ograničavam pristup voćnim sokovima i ponekom šejku s vremena na vreme. Ali kako sama kaže, gazirana pića su joj grozna, tako da sam možda imala sreće. U početku sam joj davala čaj od ječma, koji je bogat mineralima i bez kofeina je. To je popularan izbor među Japancima svih uzrasta i odlična alternativa slatkim čajevima i aromatizovanim napicima iz prodavnica. Takođe vam pomaže da dnevni unos kalorija držite pod kontrolom.
Drugi način na koji primenjujem šokuiku jeste priprema smutija sa svežim voćem i jogurtom, a u tome učestvuje i moja ćerka. Razgovaramo o tome kako voće raste i odakle dolazi. Ovakva iskustva će njene današnje zdrave navike pretvoriti i u buduće.
(Žena/Yumama/T.A.S.)
BONUS VIDEO: