Začini su važna vrsta biljnih produkata, koji se koriste za kuvanje jela i spremanje poslastica. Neki od njih imaju veoma važnu upotrebu u medicini, kao stimulatori sekrecije želudačnog soka i varenja, ili u sprečavanju mučnine. Antiseptično i zaštitno dejstvo izvesnih začina, koje potiče od etarskih ulja, podjednako je značajno i u kulinarstvu i u medicini.
Začini su začuđujuće bogati antioksidansima, i u tom smislu uporedivi sa voćem i povrćem. Nutricionisti ih preporučuju kao zamenu za masti i šećere, pa dodavanje začina ne samo što poboljšava ukus hrane, nego i unapređuje zdravlje. Osim zaštitne uloge, začini su vrsta prirodnih lekova koji smanjuju upalne procese, koji su prethodnica mnogih hroničnih bolesti. Oni, takođe, ubrzavaju metabolizam. Kao začinske trave najčešće se koriste listovi peršuna, majorana, majčine dušice, bosiljka, mirođije, ruzmarina, žalfije ili lista celera. Mogu da se koriste sveži ili suvi. Za začine se koriste i kora cimeta, koren đumbira, belog luka i crnog luka, semenke (slačica, susam), plod (biber).
Već u prvoj godini, bebama mogu da se uključe u ishranu pojedini začini, da bi se poboljšao ukus hrane. Pre svega vanila, bosiljak, ruzmarin, mirođija, origano i cimet. Većina ovih začina može da se uključi u dečju ishranu od šestog do osmog meseca života. Začini su dobar izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i bakra, vitamina C i vlakana. Sadrže malu količinu soli i vrlo malo holesterola. Deca, generalno, uživaju u prirodnim ukusima hrane. No, nekada treba uključiti začine da bi se smanjila količina masti, šećera i soli. Začini mogu da doprinesu uživanju u hrani, a pojačan ukus hrane postignut dodavanjem začina, može da pomogne kod smanjenog apetita.
Blagotvorna svojstva za digestivni trakt ima kim, koji je bogat mineralima magnezijumom, fosforom i kalcijumom, kao i proteinima, sadrži etarska ulja koja se koriste u slučaju stomačnih problema. Ova svojstva imaju đumbir i cimet koji se koriste za smirivanje stomaka, protiv dijareje. Cimet ima antigljivična i antibakterijska svojstva. Korijander stimuliše apetit, dok mirođija sanira digestivne smetnje. Nana stimuliše varenje i respiratornu funkciju. Lorber, koji je dobar izvor folne kiseline, vitamina A i vlakana, pomaže eliminaciju gasova iz creva. Celer deluje antibakterijski, antiseptički i diuretski. Bogat je kalcijumom, cinkom, gvožđem i hlorofilom.
Peršun je prvi začin koji se daje deci. Sadrži vitamine A i C, folnu kiselinu, kalcijum i gvožđe. Može da se uključiti u ishranu mališana od šestog meseca. Lišće se koristi za meso, omlete, pire, kuvana jela, salate. Mirođija ima oštar ukus i miris, a koristi se za ribu, pirinač, krompir, kao dodatak sosovima i salatama (krastavac). Bosiljak ima jak miris kada je svež i slatkast ukus. Dodaje se jelima sa paradajzom, jagnjetinom, sosovima. Tradicionalni je sastojak mnogih italijanskih jela (pica, pasta, lazanje). Majčina dušica takođe ima oštar miris. Dodaje se gljivama, tikvicama, mesu, dinstanim i pečenim jelima, povrću, marinadama. Žalfija je jakog mirisa, a gorkog ukusa. Dodaje se mlevenom mesu, divljači, kupusu, plavom patlidžanu, zimskoj bundevi, pirinču. Ruzmarin je mediteranska biljka, vrlo aromatična. Listovi se koriste uz jagnjetinu, divljač, junetinu, đuveč, pečeni krompir. Nana je slatkog mirisa i "hladnog" ukusa. Koristi se uz jagnjetinu, sosove, jabuke, za dekoraciju salata. Odlična je sa graškom, mladim krompirićima, a dodaje se u jogurt i kus-kus. Origano ima karakterističan miris, a koristi se za marinade, junetinu, pasulj, piletinu, plavi patlidžan, tikvice. Pogoduje receptima grčke kuhinje (musaka, grčka salata), omletima i paradajz sosu.
Oraščić je poreklom iz Indije. Seme ploda ove drvenaste biljke je aromatičnog mirisa, a slatkastog ukusa. Stavlja se pretežno u slatka jela: pite, pudinge, kremove, ali i u supe od paradajza, piletinu, pasulj, kupus, spanać, brokoli i plavi patlidžan. U medicini se koristi protiv nadutosti trbuha. Lorber (lovor) ima rezak miris, a aromatičan ukus. Kada se list odlomi, oslobađa se aromatično ulje. Koristi se u supama, sosovima, paprikašima, uz ribu, meso, živinu. Cimet se dobija od unutrašnje kore tropskog drveta. Koristi se kao začin u mnogim jelima. Ima slatkast miris i aromatičan ukus. Uglavnom se stavlja u kolače, pudinge, voćne deserte - najčešće sa jabukama i kruškama. Vanila se koristi za povećanje apetita, protiv mučnine, povraćanja i dijareje. Ukus i miris potiču od mahune sa semenkama. Dodaje se slatkim jelima, desertima. Susam sadrži vitamin B3, gvožđe, cink i polinezasićene masti, a u medicini se koristi kao laksativ. Seme ove tropske biljke se stavlja u kolače i hleb.
Semenke bundeve sadrže gvožđe, cink i kalcijum. Semenke suncokreta sadrže B vitamin i nezasićene masti. Korijander ima jak ukus, a odlično se slaže uz šargarepu. Crni biber i ljuta crvena mlevena paprika dodaju toplinu ukusu, pa se posle navršenih godinu dana u veoma malim količinama mogu dodati u jela deci koja imaju slab apetit. Kim se koristi u kuvanom povrću (kupus, šargarepa, krompir, zimska bundeva). Đumbir i kim se dodaju supi, đuveču i sosovima. Cimet se zbog svog slatkog, aromatičnog ukusa, dodaje slatkim jelima sa pirinčem. Đumbir i cimet se, takođe, dodaju slatkim jelima i desertima.
BONUS VIDEO:
Izvor: Yumama