Novopečene mame obično kažu da osećaju da su sve više ljute i razdražljive nakon porođaja. Ovaj bes, nazvan „postporođajni bes“, postaje i priznati simptom postporođajnog ponašanja i poremećaja anksioznosti, kao i pokazatelj da majka nema dovoljno podrške. Perinatalni psihijatar dr Ketrin Emerik govori o postporođajnom besu, kako da ga prepoznate i šta da radite ako osetite simptome.
Šta je zapravo postporođajni bes?
Postporođajni bes je poremećaj raspoloženja koji izaziva intenzivnu ljutnju, agresiju i uznemirenost u nedeljama i mesecima nakon porođaja. Nova mama koja doživljava postporođajni bes se lako iznervira, oseća kao da mrzi svog partnera, gubi strpljenje ili viče češće nego pre trudnoće. Često je simptom postporođajne depresije ili anksioznosti.
Kathrin Emerick, je docent na Odseku za psihijatriju na Medicinskom koledžu Univerziteta Arizone – Tukson i perinatalni psihijatar sa “Banner Behavioral Health”. Dr Emerik je takođe ko-direktor pristupne linije za perinatalnu psihijatriju u Arizoni (APAL).
Da li postporođajni bes znači da sam depresivna?
Dok je postporođajni bes često simptom postporođajnih poremećaja raspoloženja i anksioznosti, kao što je postporođajna depresija, to je uvek znak da je majka preopterećena i nedovoljno podržana.
Nove mame se suočavaju sa ogromnom količinom stresa; iznenada dolazi do promene u tome ko ste, postoje novi zahtevi, nemate vremena ni za šta i postoje visoka društvena očekivanja. Trebalo bi da budete savršena supruga, majka, radnik, prijatelj i član porodice, sve dok se lečite od velike telesne traume i kada ste konstatno neispavani. Suočene sa ovim stresom, mame često dobijaju slabu podršku od zajednice ili svojih partnera. Majke nemaju uvek sa kim da podele teret, one moraju sve da znaju, od toga kada su zakazani pregledi kod pedijatra, koji su najbolji vrtići do naravno svih veličina odeće koje beba nosi. Dakle, dok postporođajni bes može biti znak postporođajnog raspoloženja i poremećaja anksioznosti, on je takođe odgovor na ogromno povećanje odgovornosti bez adekvatne pomoći.
Ako je bes simptom poremećaja raspoloženja ili anksioznosti, postoji mnogo opcija za lečenje, uključujući terapiju i lekove.
Šta možete da uradite
“Kao perinatalni psihijatar, jedna od prvih stvari na koje ohrabrujem svoje pacijentkinje je da im pružim malo saosećanja. Podsećam ih da razdražljivost nije karakterna mana. To je lampica za proveru motora koja znači da nešto treba da se reši. Takođe preporučujem da stupite u kontakt sa svojim zdravstvenim radnicima kako biste mogli da budete testirani na poremećaje raspoloženja i anksioznosti nakon porođaja. Ako je vaš bes simptom poremećaja raspoloženja ili anksioznosti, postoji mnogo opcija za lečenje, uključujući terapiju i lekove.
Poslednja preporuka koju imam, je da se poveća podrška, nešto što uvek savetujem za postporođajnu ljutnju. Pridruživanje grupi za podršku, više vremena za sebe, učenje kako da zamolite partnera za pomoć, postavljanje granica, razvoj plana za samopomoć i povezivanje sa drugim ženama i mamama su sve korisni koraci. Niko ne može sve sam, a postporođajni bes je znak vašeg tela da ste uradili koliko ste mogli. Sada je vreme da vam se pomogne.
BONUS VIDEO